Промоција здравих стилова живота
"Здравље је стање потпуног, физичког, психичког и социјалног благостања, а не само одсуство болести"(дефиниција Светске здравствене организације). У том смислу треба да размислимо да ли својим начином живота само трошимо и смањујемо резерве здравља и да ли довољно чинимо да очувамо и унапредимо своје здравље
Општи циљ здравствено превентивних активности Црвеног крста Србије је подизање свести грађана о важности упражњавања здравих стилова живота и важности превенције болести са посебним акцентом на рањиве групе (младе, старије, и социјално угрожене особе). Превенција болести зависности кроз подизање свести грађана о штетности злоупотребе психоактивних супстанци.
Превенција и смањење ризичног понашања и болести спроводи се кроз континуиране превентивно едукативне садржаје и кампање уз ангажовање професионалних сарадника и волонтера Црвеног крста на свим нивоима. Фокус рада је заснован на партиципаторном приступу кроз обезбеђивање информација, едукацију за здравље и развој вештина неопходних за живот и одвија се у школама, кући, на послу и у заједници.
ПРОЦЕНЕ: СЗО ДА ЋЕ ДО 2020. 70% БОЛЕСТИ БИТИ ПОВЕЗАНО СА НАЧИНОМ ЖИВОТА, ГДЕ СЕ КАО НАЈВАЖНИЈИ ФАКТОРИ НАВОДЕ:
Физичка неактивност
Неуравнотежена и неправилна исхрана (прекомерна тежина, гојазност)
Пушење
Злоупотреба алкохола
1. Физичка активност
„Кретање може да замени многе лекове, али ниједан лек не може да замени кретање!“ Tissot (1728-1797)
Физичка активност је са једне стране важан чинилац и неодвојиви елемент здравих стилова живота, а са друге стране један од најлакших начина за унапређење здравља. Доприноси сагоревању калорија и потрошњи енергије коју уносимо храном, па тако утиче на одржавање жељене телесне тежине, смањује ниво шећера и холестерола у крви. Редовна активност доводи до смањења нивоа крвног притиска и смањује ризик од настанка обољења срца за 50%. Физичка активност мора да буде прилагођена могућностима и општем здравственом стању. Она треба да буде пријатне, а не да представља стрес.
20 до 60 минута умереног вежбања пет пута недељно помаже да одржите срце здравим и да снизите свој крвни притисак.
Размишљајте о томе на који начин можете да будете активнији у свом свакодневном животу. Било која активност после које се осећате загрејани и благо задихани је идеална.
Препоручени пулс током физичких активности:
Узраст | Пулс у минути
20 - 29 115 - 145
30 - 39 110 - 140
40 - 49 105 - 130
50 - 59 100 - 125
60 - 69 95 - 11
2. Правилна исхрана
Уравнотежена и разноврсна исхрана је веома значајна у очувању и унапређењу здравља.
Унос поврћа и воћа: Препоручује се 2-3 порције дневно превасходно у сировом стању.
Млеко и млечни производи: 2-3 пута дневно, по једну шољу, односно порцију. Бирати напитке и производе са ниским процентом масти.
Месо, јаја и производи од меса: Месо и пеоизводе од меса јести једном дневно у количини до 150 грама. Предност дати посном месу (пилеће, риба). Јести 2-3 цела јаја недељно.
Риба и морски производи: Препорука су два рибља оброка недељно.
Масти и уља: Масноће које се препоручују су хладно цеђена уља (маслиново, кукурузно, сунцокретово, сусамово), користити као прелив за салате, а никако за тремичку обраду намирница (пржење, поховање). Треба значајно смањити унос засћених масти и холестерола (маргарин, мајонез, маснће и кожурице са меса, пржена и похована јела...). Добри извори маснћа су: коштуњави плодови (орах, бадем, лешник, кестен) и семенке (сусам, семе сунцокрет, семе бундеве). Поред правилног избора и припреме, веома је важно комбиновање намирница.
Житарице (пшеницу, јечам, овас и сл.) треба конзумирати са јогуртом или киселим млеком. Уз месо, рибу или јаја треба јести зелено лиснато поврће, паприку, парадајз или лимунов сок.
Шећери: Избегавати слаткише
Соли: Унос слоли треба ограничити. Со утиче на пораст крвног притиска, тако да је важно јести је што је мање могуће. Немојте додавати со вашој храни када кувате или када сте за столом.
3. Оставите пушење
Пушачи имају двоструко већи ризик за појаву срчаног и можданог удара . Многи пушачи не размишљају зашто пуше. После вишегодишњег пушења, та радња постаје аутоматска.
Добре стране престанка пушења:
- Само 8 сати по престанку, Ваше тело има више кисеоника и крвни притисак почиње да опада.
- После једног дана, лакше се пењете уз степенице.
- После два дана враћа Вам се чуло укуса и мириса.
- После недељу дана доток крви у Ваше руке и стопала се побољшава
- После годину дана, ризик од срчаног удара се смањује за 50%.
4. Оставите алкохол
5. Спавајте довољно
6. Водите рачуна о хигијени руку, тела, уста и зуба
7. Идите на редовне контроле здравственог стања и редовно узимање преписане терапије
