Ове групе организоване су у различитим срединама (селима, градовима и приградским насељима), и у некима од њих окупљају старије особе различите националности и различитог образовног нивоа. У групама су активни старији од преко 65 година.

Групе самопомоћи састају се у просеку два пута месечно, али има група које се састају сваке недеље. Најчешће теме су здравствено стање и високе цене лекова, као и неадекватна позитивна листа лекова. Поред овог старији се жале на нељубазност здравствених радника. Тема о којој причају је и сиромаштво старијих, мале пензије и мала социјална давања. Остале теме тичу се решавања конкретних проблема у локалној заједници и решавања појединачних проблема чланова група и самих старијих у њиховом окружењу. У неким случајевима проблеми се решавају уз асистенцију организација цивилног друштва.

Важна карактеристика ових група је њихова одрживост – за реализацију њихових активности није потрено много новца. Оно што је потребно је да се старији мотивишу и да им се обезбеди простор за састајање и минимално послужење (чај, кафа, сокови, ...). 

Флексибилност група самопомоћи огледа се у томе што нису ригидне већ омогућују самим старијим особама да из своје перспективе артикулишу проблеме на које наилазе у локалној заједници и да понуде могућа решења.

Пројекат може да се посматра и као платформа за заговарање од стране самих старијих, који на овај начин постају активни у локалној заједници заговарајући промене које би довеле до повећања квалитета живота старијих особа – али и других чланова заједнице – а што представља активизам и социјално укључивање старијих. Са старењем долази и до губитка партнера и пријатеља, па групе олакшавају остваривање нових пријатељстава.

Још један од аспеката рада ових група је развијање солидарности пре свега међу самим старијим особама али и међугенерацијске солидарности, јер неки  од идентификованих проблема од стране старијих тичу се побољшања квалитета живота младих у њиховој локалној заједници. 

Старији су мотивисани да преузму иницијативу за решавање проблема у локалној заједници. Са састанака група покренуто је неколико успешних иницијатива.

Од 2010. године Црвени крст Србије (Наташа Тодоровић и др Милутин Врачевић http://www.inpea.net/contacts.html#national) представља Србију у Међународној мрежи за превенцију злостављања над старијима (INPEA): http://www.inpea.net/. 2009 године Црвени крст Србије и мрежа ХуманаС су се укључили у глобалну кампању за доношење нове конвенције  Уједињених Нацијама о правима старијих

Центри за дневне активности

Црвени крст Србије је у партнерству са НВО Yanos Public Health из Холандије, а у оквиру МАТРА пројекта "Брига за старије у локалној заједници" који је био финансијски подржан од стране Министарства иностраних послова Краљевине Холандије отворио два Центра за дневне активности старијих:

у Пироту www.centarzadnevneaktivnosti.org.rs и  Крагујевцу www.kutak.org.rs.