Служба тражења
Служба тражења једна је од најстаријих делатности Црвеног крста Србије.
(Правни основ: чланови 2,6,7,8,9, 13, 14, 15. и 16. Закона о Црвеном крсту Србије,члан 122. Женевске Конвенције о поступању са ратним заробљеницима од 12.августа 1949.године,члан 136. Женевске конвенције о заштити грађанских лица за време рата од 12.августа 1949.године,одредбе Допунског протокола уз Женевске конвенције о заштити жртава међународних оружаних сукоба од 8.јуна 1977.године-Протокол 1)
Као члану Међународног покрета Црвеног крста и Црвеног полумесеца, а сагласно правилима Међународног хуманитарног права, Црвеном крсту Србије је поверено да у име и за рачун државе обавља послове Националног бироа за обавештавање о жртвама оружаног сукоба, и да се бави тражењем лица која су нестала услед оружаног сукоба. Служба тражења једна је од најстаријих делатности Црвеног крста Србије.
Циљ Службе тражења је да свим особама које су невољно раздвојене од својих сродника услед оружаних сукоба, природних и људском руком изазваних несрећа, као и економских и нерегуларних миграција, омогући и помогне да поново успоставе и одрже прекинути контакт.
Рад Службе тражења регулисан је Женевским конвенцијама из 1949. године, Допунским протоколима из 1977. Године, Законом о Црвеном крсту Србије из 2005. године, резолуцијама међународних конференција Црвеног крста и Црвеног полумесеца о несталим особама, Стратегији успостављања породичних веза Међународног покрета Црвеног крста и Црвеног полумесеца (2020 - 2025) и Правилником о организацији и раду Службе тражења (2007. год.)
