"СТАРЕЊЕ У ГРАДОВИМА – изазови савременог друштва" представљају резултате истраживања које је Црвени крст Србије реализовао у сарадњи са Повереницом за заштиту равноправности, а уз подршку Популационог фонда Уједињених нација (УНФПА), Канцеларија у Београду.

Два главна тренда која данас обликују глобално друштво су старење становништва и урбанизација – миграција становништва из руралних подручја у градове. Предвиђа се да ће се оба тренда наставити и у будућности. У овом тренутку је 901 милион особа на планети старијих од 60 година а процене су да ће њихов број порасти на 1,4 милијарде до 2030. године и чак на две милијарде до 2050. године, што ће чинити 22% светске популације.

У Србији по подацима Завода за статистику у 2018. години удео особа старијих од 65 година у становништву био је 19%, а демографске процене су да ће до 2030. године бити 21% са чак 5% старијих од 80 година у укупној популацији.

Са друге стране, више од половине светског становништва (54%) тренутно живи у градовима, а процене су да ће до 2050. године ово бити чак две трећине популације (66%). У Европи ова популација чини 68% од укупног становништва док у Србији тренутно 56% живи у градовима. Ако се погледа само популација старијих, 58% свих старијих на свету – више од 500 милиона – живи у градовима.

Циљеви истраживања су били: да се утврде околности у којима старије жене и мушкарци из урбаних средина живе; да се укаже на доступност услуга, пре свега здравствене и социјалне заштите, као и других јавних услуга, укључујући и транспорт; да се процени безбедност старијих који живе у урбаним срединама; да се утврде потребе старијих жена и мушкараца који живе у урбаним насељима у Србији; да се дају оптималне препоруке за побољшање квалитета живота старијих жена и мушкараца; као и да се промовишу примери добре праксе.

Истраживање је спроведено током септембра и октобра  2017. године на територији Републике Србије на случајном, репрезентативном узорку испитаника узраста старијег од 65 година који живе у урбаним срединама.  Такође је реализовано и 5 фокус група у којима су учествовале 74 старије особе. Упитник је садржао 72 питања из 8 тематских области.

Истраживање је показало да упркос релативно удобнијем и безбеднијем животу у граду у односу на руралне области, постоји низ изазова на које треба одговорити и баријера које треба уклонити а које се тичу инфраструктуре и адекватних архитектонских решења, превенције хроничних незаразних болести и подстицања здравих животних стилова, бољег дизајна услуга социјалне заштите и обезбеђивања подршке неформалним неговатељима, укључивања старијих у планирање и припреме за кризне ситуације, борбе против ејџизма и пружања могућности за друштвени ангажман кроз рад, образовање, уметност и рекреацију а што ће водити ка већој социјалној укључености, индивидуалној добробити и трајним економским доприносима током живота појединца.

Аутори публикације су: Бранкица Јанковић, Наташа Тодоровић, Градимир Зајић и Милутин Врачевић.