"Социјална укљученост старијих особа (65+) у Србији" представља резултате истраживања које је реализовано у оквиру трогодишњег регионалног пројекта „Иницијатива за социјално укључивање старијих особа (TASIOP)“. Пројекат се реализује уз финансијску подршку Европске уније, Аустријске развојне агенције и Аустријског Црвеног крста у пет земаља Западног Балкана (Србија, Босна и Херцеговина, Македонија, Црна Гора и Албанија), пројектом координира Црвени крст Србије. Циљ пројекта је јачање капацитета организација цивилног друштва и мотивисање старијих за веће укључивање у све сфере друштва.

Мерење социјалне укључености/ искључености је изазов захваљујући њеној мултидимензионалној природи и недостатку стандардних извора података у свим државама и за све осетљиве социјалне групе. Упркос ограничењима, постојећи подаци омогућавају смислену анализу кључних аспеката укључености/ искључености.

Истраживање о социјалном укључивању старијих особа сачињено је на основу статистичких података из званичних евиденција, као и доступних података, а у обзир су узети материјални услови живота, приступ ресурсима и услугама, друштвена партиципација и социјалне мреже, слободно време, животни стилови, култура и комуникација, квалитет живота и субјективно задовољство. Истраживање о социјалној укључености старијих у Србији спровела је СеЦонС група за развојну иницијативу. Подаци показују да становништво у нашој земљи спада међу најстарије популације глобално, са прогнозом даљег интензивног старења услед ниског наталитета, фертилитета и миграција млађег становништва. Слика о старијем женама и мушкарцима у Србији, различитим аспектима њиховог положаја и условима живота говори да је њихов статус релативно неповољан, у поређењу са старијим особама које живе на подручју Европске уније.

Према подацима, у 2016. години популација стара 65 и више година чинила је 19 одсто укупног становништва, од којих је само 15 одсто било запослено. Родне разлике су приметне, па је стопа запослености за мушкарце износила 19,5 одсто, а за жене 9,6 одсто.

Налази показују да значајан број старијих мушкараца и посебно жена није задовољило своје здравствене потребе у 2015. години, док 8% мушкараца и 17% жена старих 65 и више година не прима никакву пензију. Истраживање је такође показало да је потребно унапредити приступ здравственим услугама и проширити капаците лечења и неге старијих у кућним условима. Добар пример унапређења здравствених услуга је увођење електронских рецепта. Важан аспект старења је обезбеђивање финансијске сигурности у старости.

Старије особе чине 15% корисника социјалне заштите, а најчешћа услуга на коју се одрасли и старији корисници упућују јесте помоћ у кући. Потребно је проширити спектар и капацитет услуга социјалне заштите.

Током 12 месеци који су претходили истраживању о употреби информационих технологија, само је 17% становништва старог 65 и више година користило компјутер, што је знатно ниже него за исту популацију у ЕУ 28 (52%).

Тешка материјална депривација посебно погађа старије жене. На то указује податак да готово трећина старијих жена (65+) нема два пара обуће. Старије особе у Србији слабо користе информатичке технологије, а готово две трећине чине домаћинства у којима старија лица живе сама или са супружником/цом. Старије жене чешће него мушкарци живе у самачким домаћинствима.