У циљу сагледавања карактеристика и обима међугенерацијске размене у Републици Србији, Црвени крст Србије је током децембра 2018. године и јануара 2019. године спровео истраживање обима и садржаја међугенерацијске размене. У истраживању су учествовале 753 особе из три различите генерације у десет градова и општина Србије. Пројекат „Међугенерацијска размена“ спроведен је уз финансијску подршку Кабинета Министра без портфеља задуженог за демографију и популациону политику.

Демографски подаци показују да широм света, као и у Србији, удео старијих у популацији расте а са њим расте и потреба за негом. У 2017. години, удео особа старијих од 65 година у становништву Србије износио је 19,17%, а проценат особа старијих од 80 година према истим подацима износио је 4,33%. Очекује се да ће до 2040. године удео старијих од 65 година у Србији порасти на 25% а да ће удео старијих од 80 година у Србији до 2020. године порасти на 4,73%, до 2030. на 5,67% и до 2040. на 7,44%. Велики део неге коју старији добијају добија се унутар породице, кроз међугенерацијску размену. Због овога је важно имати у виду тренд повећања удела старијих и смањења удела млађих у становништву јер ће ово директно утицати на могућност да потребе за негом буду задовољене. Међугенерацијска размена и међугенерацијска солидарност су, дакле, потребније више него икад. Промовисање међугенерацијске размене и солидарности је значајно за изградњу једног кохезивног и солидарног друштва у коме ће све генерације имати једнаке могућности.

Да би се кохезивно друштво градило, потребни су подаци о размени која се догађа унутар породице, као и о потребама различитих генерација.

Подаци из истраживања показују да у овом тренутку 37,6% старијих особа у Србији има потешкоће у самосталном обављају свакодневних кућних активности, а старији чине 15% корисника институционалних услуга социјалне заштите, ванинституционалних услуга социјалне заштите и релевантних новчаних накнада и давања – што је ниже од њиховог удела у популацији. Процена је да је само 4,5% до 6,9% старијих покривено неком од ових услуга као и да се 90% старијих у Србији у већој мери ослања на подршку породице. Потреба за помоћи у кући расте са годинама: у истраживању 11,6% младих, 13,8% средовечних и чак 46,2% старијих је изјавило да им је потребна. На основу истраживања може се закључити и да је проценат незадовољених потреба за негом виши код старијих жена него код старијих мушкараца: 9,4% испитаних жена каже да им је потребна директна помоћ (5.2% је и добија), 5,2% испитаних мушкараца каже да им је потребна директна помоћ (3% је и добија). Такође, 7,7% испитаних мушкараца каже да им је потребна помоћ око бриге о деци (6,3% је добија) а 7,2% испитаних жена каже да им је потребна помоћ око бриге о деци (4,9% је добија).

Најчешћи облик међугенерацијске размене у погледу услуга и времена је пружање помоћи у кућним пословима: 13,1% испитаника у истраживању је добија редовно а 4,2% повремено. Следи помоћ при транспорту: 9,6% испитаника је добија редовно а 6% повремено.

Што се тиче времена и вредности рада који се улаже кроз међугенерацијску размену, у просеку су испитаници у истраживању који су потврдили да добијају помоћ, добијали 73 сата месечно за помоћ у кућним пословима (еквивалент тржишне вредности рада од 19.949 РСД), 52 сата месечно за послове око куће (еквивалент 14.210 РСД), 23 сата месечно за транспорт и помоћ у куповини (еквивалент 5.457 РСД), 40 сати месечно за личну помоћ (еквивалент 15.484 РСД) и 140 сати месечно за помоћ око деце (еквивалент 57.221 РСД).

Што се тиче финансијске подршке, просечан месечни износ примљене финансијске подршке је 17.624 динара, а просечан износ једнократне финансијске подршке примљене у последњих 12 месеци је 31.068 динара. На страни давања, просечни износ редовно пружане финансијске подршке је 18.203 динара а просечни износ једнократно пружене финансијске подршке је 21.573 динара.

На основу података из истраживања, старији више добијају услуге а млади и средовечни финансијску подршку. Код младих ово је џепарац (36% оних који су потврдили да добијају подршку), помоћ за школовање (26%), плаћање за одмор, хоби или разоноду (26%) а код средовечних су у питању позајмице (14% оних који примају подршку) и суфинансирања трошкова услуга као што су смештај у дом, вртић, интернат итд. (6%).

Међугенерацијска размена у Србији је, на основу овог истраживања, обимна и интензивна. Она подразумева учешће свих генерација , укључујући најстарију, средњу и генерацију младих, а иде у свим смеровима. У Србији се учешће у међугенерацијској размени дешава у свим фазама животног циклуса а један незанемарљив број – приближно четвртина испитаног узорка – не би могао да обавља свакодневне активности да не прима ову врсту помоћи и подршке, било од чланова породице који станују у истом домаћинству, било од чланова породице који живе одвојено. Како је највећи део помоћи који се прима онај везан за кућне послове, а затим за помоћ око транспорта и набавке, јасно је да неке од основних активности везане за независтан живот у великој мери зависе од расположивости ове врсте помоћи. Прерачунавањем вредности примљених услуга у цене које би ове услуге имале на тржишту рада, може се закључити да се на месечном нивоу у просеку прими вредност услуга која превазилази износ минималне пензије док је просечан износ једнократне новчане помоћи у овој врсти размене чак двоструко виши од минималне пензије у Србији.

Истраживање показује да је неопходно радити на стварању услова како би се међугенерацијска размена одржавала и даље развијала и због тога су креиране препоруке за унапређење јавних политика и пракси.