Историја Покрета који данас познајемо под називом Међународни покрет Црвеног крста и Црвеног полумесеца почиње 1859. године.

Једна од најжешћих битака тог доба, између француско-сардинијске војске, са једне стране, и аустријске војске, са друге стране, одиграла се у непосредној близини градића Солферино, на северу Италије, 24. јуна 1859. године. Преко 40.000 мртвих и рањених је остало на бојном пољу после битке.

Мртве није имао ко да сахрани, а рањеницима није имао ко да пружи прву помоћ или да им макар олакша смрт. То је била последица недостајућих капацитета војних санитетских служби тога доба.

У близини бојног поља се, игром случаја, нашао швајцарски пословни човек Анри Динан (Henry Dunant), кога су послови водили у тај зараћени део Европе. Ужаснут сликом коју је затекао на бојном пољу, Анри Динан је заборавио своје послове и почео унесрећенима да пружа помоћ.

Убрзо му је постало јасно да сам не може много да учини и зато је позвао и почео да окупља становнике оближњег градића Кастиљоне, као и околних села, који нису учествовали у оружаним сукобима, да притекну у помоћ. Становништво се у великом броју одазвало позиву. Ово се сматра првом организованом акцијом помоћи у свету.

Припадници оружаних снага, официри и војници победничке француско-сардинијске војске су, у почетку, нерадо гледали акцију Динана и становништва, оптужујући их да помажу непријатељу кога су они једва победили. Анри Динан је генералима одговорио девизом: ''Сви смо браћа у патњи''. На тај начин је поставио основу хуманитарне акције – непристрасност.

Анри Динан и становништво Кастиљонеа су цркве претворили у болнице. Рањеницима су пружали сву помоћ коју су могли да обезбеде у таквим условима. Сахрањивали су мртве, записујући податке о њима како би могли да обавесте њихове породице (почетак Службе тражења).

По повратку у родну Женеву, Динан није заборавио Солферино. Мучен успоменама, осећао је да мора нешто да покуша да уради како би побољшао судбину жртава рата. Објавио је 1862. године књигу ''Сећање на Солферино''.

У књизи је поред описа дешавања и страхота на које је наишао изнео и две идеје: да се у доба мира формирају ''друштва за помоћ'' која ће окупљати и обучавати волонтере за помоћ рањеницима у војскама у рату и да се усвоји један међународни споразум који би признао и обезбеђивао заштиту за та друштва.

Његови напори су почели да се остварују када је у Женеви за своје идеје придобио још четири позната суграђанина и заједно са њима је 17. фебруара 1863. године основао неформални Комитет петорице. Непосредо после оснивања, Комитет је организовао и одржао међународну конференцију 26. октобра у Женеви, на којој је учествовало 16 држава. Конференција је предложила неповредивост војних санитетских установа у рату и заштиту санитетског особља, рањеника и болесника. Пред сам почетак Конференције, Комитет петорице се конституисао као Међународни комитет за помоћ рањеним војницима (данас Међународни комитет Црвеног крста). На тај начин је остварена прва идеја Анри Динана.

Под утицајем те идеје, у тадашњим државама Европе оснивају се национална друштва Црвеног крста за помоћ рањеницима у војскама у рату, тако да је већ од средине 1864. године основано 10 друштава: Виртемберг, Олденбург, Мекленбург - Шверин (припадају данашњој Немачкој), Пруска, Белгија, Холандија, Данска, Француска, Италија и Шпанија.

На иницијативу Комитета, 1864. године, у Женеви је одржана међународна конференција, на којој су учествовали представници 16 држава и представници Међународног комитета. На конференцији је 22. августа 1864. године усвојена Женевска конвенција за побољшање судбине рањеника у војскама у рату, коју су у наредним годинама ратификовале готово све државе учеснице конференције.

На Конвенцији је потврђен и знак Црвеног крста као знак распознавања и заштите санитетског особља, који је и Међународни комитет прихватио као свој знак.

Српско друштво Црвеног крста основано је 6. фебруара 1876. године у Београду и представља једно од првих 15 организација основаних у свету.