Под слоганом „Депресија – хајде да разговарамо” у Црвеном крсту Србије обележен je 7. aприл – Светски дан здравља. Ове године је организована конференција која је била усмерена пре свега на депресију код старијих, и била је део глобалне кампање АДА (Age Demande Action – Старење захтева деловање) коју координира организација HelpAge International. 

На конференцији су учествовати др Мехо Махмутовић, државни секретар у Министарству здравља, Весна Миленовић, генерални секретар Црвеног крста Србије, проф.др Александра Милићевић Калашић, Факултет за медије и комуникацију, Паулина Фирићаски, психолог Геронтолошког центра Београд, Наташа Тодоровић из Црвеног крста Србије и prof.dr Wenche Malmedal са Медицинског факултета Норвешког Универзитета за науку и технологију (NTNU) из Трондхајма, Норвешка.

Конференцију је отворила Весна Миленовић, генерални секретар Црвеног крста Србије истичући да Црвени крст Србије у оквиру Јавног овлашћења посебну пажњу посвећује превенцији и подизању свести јавности о значају здравих стилова живота, а  Светски дан здравља је датум када Црвени крст Србије у свим организацијама Црвеног крста на територији Републике Србије ставља у фокус  јавноздравствени проблем који је одређен за ту годину и својим активностима доприноси унапређењу здравља и благостања људи. Весна Миленовић је такође подвукла да истраживања показују да волонтирање побољшава и физичко и ментално здравље, сузбија депресију, али и јача самопоуздање. Људи који волонтирају имају виши ниво задовољства животом и осећају се срећно, тако да Црвени крст Србије као највећа волонтерска организација у земљи, кроз своје активности представља важан позитивни фактор у превенцији и заштити менталног здравља.

Др Мехо Махмутовић, државни секретар из Министарства здравља је истакао да Министарсво здравља у циљу превенције развоја депресивних поремећаја код старијих планира скоро увођење раног скрининга у примарној здравственој заштити, али министарство такође чини напоре када је лечење у питању кроз позитивне листе лекова и стратегију о менталном здрављу. Црвени крст Србије и ХуманаС се последње четири године, поготово кроз АДА кампање залаже за увођење раног скрининга за депресију код старијих особа.

Проф.др Александра Милићевић Калашић је детаљније говорила о депресији са медицинског аспекта. Депресија је болест коју карактеришу продужено тужно или снижено расположење, губитак интересовања за активности у којима иначе уживате, као и немогућност да обављате своје дневне активности, а  да то стање траје најмање две недеље. Поред тога, особе које пате од депресије обично имају један или више од следећих симптома: губитак енергије; промена апетита; промене у дужини спавања (спава се мање или више); анксиозност; смањена концентрација; неодлучност; немир; осећање безвредности, кривице или безнадежности; као и помишљање о самоповређивању или самоубиству.  

 

Једна од десет особа у свету пати од озбиљног депресивног поремећаја, а скоро једна од пет особа је имала овај поремећај у току свог живота. Процењује се да ће до 2020. године депресија бити други најчешћи узрок инвалидитета у свету.

Наташа Тодоровић из Црвеног крста Србије је представила резултате истраживања које је спроведено 2016. године у следећим градовима Србије: Јагодина, Крагујевац, Лозница, Неготин, Пирот, Пожаревац, Велика Плана, Владимирци и Врбас. Инструмент истраживања је био 9 PHQ (The patient Health Questionnaire). Истраживањем су обухваћене две популационе групе особа старијих од 60 година: особе које живе у свом домаћинству, корисници су услуга помоћи у кући, и нису укључени у рад Црвеног крста или организација цивилног друштва и особе које живе у свом домаћинству, нису корисници услуга помоћи у кући, и који су  укључени у рад Црвеног крста или организација цивилног друштва кроз групе самопомоћи. Укупан број испитаника је 616.

Према резултатима истраживања, присуство депресивних симптома у испитиваној популацији је распоређено на следећи начин: проценат испитаника без депресивних симптома је 22%, субклиничке форме депресије су заступљене са 55%, благе форме клиничке депресије (дистимија и блаже форме депресије мајор) чине 17% и тежи облици клиничке депресије чине 6% узорка.  Депресија код старијих особа представља озбиљан јавноздравствени проблем. С обзиром на последице депресије на здравље и квалитет живота у старости као и да она негативно утиче на ток и исходе других хроничних обољења од којих особа са депресивним симптомима пати, потребни су, као што је већ поменуто, што ранија дијагноза и адекватан одговор здравственог али и система социјалне заштите. Подаци добијени овим истраживањем указују на неке од фактора ризика развоја депресивних поремећаја код старијих. Ниво социјалне активности је идентификован као један од фактора, што сугерише колико је важно створити подстицајан амбијент за укључивање старијих у социјалну сферу.

Паулина Фирићаски, психолог Геронтолошког центра Београд, говорила је о присуству депресивних поремећаја код старијих корисника и потврдила да су и у њиховом узорку жене депресивније у односу на мушкарце.

Проф.др Wenche Malmedal са Медицинског факултета Норвешког Универзитета за науку и технологију (NTNU) из Трондхајма, Норвешка говорила је о истраживању које је спроведено у Норвешким домовима за старије, а тиче се поштовања људских права. Ово истраживање је мерило три аспекта: право на слободу од насиља и лошег третмана, право на поштовање личног интегритета и право на здравље. Резултати су показали да иако у норвешким домовима постоји висок стандард пружања услуга, ипак је присутно и кршење људских права старијих па је потребно адекватно одговорити на ове изазове. Највећи број кршења људских права у овим установама тиче се права на поштовање личног интегритета, са најчешћим прекршајима који се односе на присилно давање терапије односно третирање штићеника дома без њиховог отвореног пристанка.

Једна од значајних информација из презентације професорке Malmedal тиче се и тога да је у Норвешкој, по статистикама, свега 14% особа старијих од осамдесет година смештено у домове за старије, и свега 30% особа старијих од деведесет што сведочи о њиховом добром здрављу и функционалности али и квалитету доступних услуга у заједници и кући које им омогућавају самосталан живот.

Конференцији је присуствовало више од 60 особа, представника Центара за социјални рад и домова здравља, као и старијих волонтера Црвеног крста Србије.