Данас је у Црвеном крсту Србије организован скуп поводом Светског дана борбе против трговине људима. Присутнима су се обратили др Драган Лазић у име Црвеног крста Србије, заштитник грађана и национални известилац за област трговине људима мр Зоран Пашалић, Мирјана Николић, саветница националног известиоца, Срђан Барац, специјални саветник у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, директорка Центра за заштиту жртава трговине људима Александра Љубојевић и Мирослав Јовановић сарадник у Центру.

Лазић је нагласио да је опасност да скоро свако може постати  жртва али и чињеница да свако може да допринесе превенцији овог озбиљног друштвеног проблема усмерила начин деловања Црвеног крста  Србије који је изабрао да акценат стави на превенцију  - настојање да се спречи увлачење људи у ланац трговине људима.

„Метод за постизање добрих резултата наше организације у овој области је вршњачка едукација. Овим методом волонтери Црвеног  крста  у градовима и општинама широм Србије преносе редовно информације о потреби заштите деци и младима“, казао је Лазић и додао да годишње информацију о постојању проблема трговине људима и начинима заштите  прими преко 30.000 потенцијално рањивих појединаца - деце и младих у школама, домовима за децу без родитељског старања, деце са сметњама у развоју, корисника народних кухиња Црвеног крста, становника центара за смештај избеглица и миграната. Тренери Црвеног крста Србије, према његовим речима, путем специјализованих састанака и током реализације омладинских летњих кампова своја знања преносе вршњацима из земаља региона и читаве Европе.

Пашалић је скренуо пажњу на то да је настојање тима његових сарадника смањење броја жртава јер је немогуће овај вид експлоатације укинути, због чега је рад доминантно усмерен на доношење препорука институцијама. Он је пренео своја искуства стечена у вишегодишњем бављењу овим проблемом. Како наводи, уз све промене које је трговина људима као облик савременог ропства имала током времена, остало је то да жртве последње сазнају да су жртве, тј. да су предмет неког кривичног дела које се најчешће завршава трагично или са трајним последицама.

Пашалић је апеловао да се приликом извештавања води рачуна, јер свака сензационалистичка вест може да направи контраефекат. Он је указао на то да смо `90-их били земља транзита и дестинација, а да смо сада постали и земља порекла. Према његовим речима, неопходно је системски приступити решавању овог проблема, неопходан је закон који ће се односити на заштиту жртава трговине људима.

„Колико олако узимамо слободу, знају само они који су је изгубили“, рекао је Барац. Он је скренуо пажњу на то да је симбол плавог срца изабран да буде симбол овог растућег проблема распрострањеног свугде у свету и нагласио значај информисања јавности, јер смо сви потребни како би се проблем решавао.

Барац је подвукао да се преко 600 000 људи нађе у ланцу трговине људима те да су принудни рад, сексуално израбљивање или други тип притиска на који особа није пристала једно од најозбиљнијих кривичних дела. Он је посебно истакао да је идентификовање жртава први корак у борби, те да Министарство посебну пажњу обраћа на узроке – сиромаштво, незапосленост, насиље у породици. Барац је казао да нам недостају програми за помоћ деци, као и програми  за заштиту деце-жртве трговине људима, програми за помоћ и осамостаљивање свих оних који излазе из система ургентне заштите. Нагласио је и значај сарадње јавног и цивилног сектора.

Николић је пренела информације из првог извештаја из области борбе против трговине људима и изнела препоруке. Како је навела, потребно је унапредити едукацију полицијских службеника у области права детета и кривично-правне заштите малолетника, јер најмлађа жртва нема ни пуних годину дана живота. Такође, неопходно је повећати број јавних тужилаца који се баве овим проблемом, успоставити системску сарадњу судова и надлежних јавних тужилаштва са Центром за заштиту жртава трговине људима, вршити обуку просветних радника и инспектора рада, као и институција социјалне заштите, потребна је обука и за судије, успостављање мреже преводилаца за ретке језике и њихово сензибилисање на ову тему и адекватно укључивање медија.

Јовановић је казао да се види тренд пораста  броја жртава али је нагласио да је по среди активнији рад на откривању жртава као и све већи број актера који су укључени у борбу против трговине људима.Он је рекао да за ову годину постоји 95 пријава, а да је до сада идентификовано 37 жртава, да су деца углавном укључена у просијачење, жене у сексуалну експлоатацију, а да је радна експлоатација на трећем месту. За првих шест месеци ове године, према његовим речима, може се рећи да 70 посто жртава чине жене, а тако је и претходних година, што показује да је трговина људима је облик родно заснованог насиља. Свака друга идентификована жртва је дете.

Извештај Националног известиоца у области трговине људима за 2023. годину говори следеће:

Надлежни судови су у току 2023. године примили 82 предмета у вези са кривичним делом трговине људима. Укупан број оптужених лица током 2023. године је 98, а укупно је решено 75 предмета.

Током 2023. године, Центар за заштиту жртава трговине људима је формално  идентификовао 66 жртава трговине људима, од чега је 57 жртава експлоатисано на територији Републике Србије. Република Србија је земља порекла 60 жртава идентификованих од стране Центра за заштиту жртава трговине људима. Подаци Центра о формално индентификованим жртвама такође су алармантни, имајући у виду да 62% идентификованих жртава чине деца, од чега је 44% деце експлоатисано док је похађало школу, а њих 15 није похађало обавезно основно образовање у периоду експлоатације. Током 2023. године Центар за заштиту жртава трговине људима примио је укупно 168 пријава, a за 137 случајева покренут је поступак идентификације.

Највећи број формално идентификованих жртава трговине људима био је експлоатисан принудом на просјачење, затим сексуалном експлоатацијом и радном експлоатацијом. Жртве су и вишеструко експлоатисане, вршена је принуда на брак и на вршење кривичних дела. Велика већина жртава су особе без непокретности, без запослења и било каквих редовних прихода, најчешће са стеченим основним образовањем. У току 2023. године услугу Прихватилишта за жртве трговине људима користило је укупно 14 корисница и то је највећи број корисница од оснивања Прихватилиштва.

У извештајном периоду, у подршку за 32 жртве трговине људима укључена су релевантна удружења, уз пристанак жртава. Удружења су пружала подршку кроз обезбеђивање материјалне подршке, преводиоца, правне помоћи, психотерапијске помоћи, смештаја, подршке за укључивање на тржиште рада.