Свечано отварање Центра за негу у заједници организовано је 02.02.2022. године у Пироту у оквиру пројекта „Иновативне услуге за старије у локалним заједницама (I-CCC)“.

Отварање Центра је део пројекта који Црвени крст Србије од новембра 2020. године спроводи у партнерству са Аустријским Црвеним крстом а уз подршку Европске уније и Аустријске развојне агенције.

На свечаном отварању је представљен простор у коме ће боравити старије особе, као и активности које ће им бити доступне током боравка у Центру. Циљ Центра је да унапреди положај старијих особа у заједници, као и неформалних неговатеља (претежно чланова породице) који ће моћи да организују време на квалитетнији начин. Посебан акценат у свим активностима планираним у овом пројекту је на старијим особама које болују од деменције, те на неформалним неговатељима који брину о тим особама.

Активности које ће пружати Центар обухватају: едукације старијих, радионице хеклања, сликања и израда ручних радова за старије особе, библиотека и простор са рачунарима где ће старије особе моћи да уче и развијају личне информатичке вештине. Важан део пројекта је и подршка неформалним неговатељима кроз едукације, групе самопомоћи и услуге предаха.

На свечаном отварању говорили су: Сретен Селаковић, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања; Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности; Марија Васић, директорка Центра за социјални рад града Пирота и Наташа Тодоровић, стручна сарадница Црвеног крста Србије.

Први циљ Центара за подршку у заједници је пружање интегрисаних услуга које ће помоћи да се сачувају функционални капацитети старијих особа и промовише здраво старење. Други циљ је пружање подршке неформалним неговатељима док се у исто време креирају везе између услуга здравствене и социјалне заштите. Поред Центра, пројекат уноси нове технологије и нове приступе особама код којих је дијагностикована деменција, али и подршку члановима њихових породица. Дементне особе искључене су из друштва, а породице дементних особа су под великим притиском. У наредном периоду ће се са старијим особама са деменцијом радити когнитивне вежбе и биће праћен ток болести у одређеном временском периоду, закључила је Наташа Тодоровић.

Бранкица Јанковић је истакла да 90 процената услуга пружају неформални неговатељи, те да су ти неговатељи најчешће жене од 60 и више година. Госпођа Јанковић је навела да у последње време постоји позитивни тренд у коме се бележи пораст броја мушкараца који су спремни да пруже помоћ особама којима је то потребно. Највећи проблеми тренутно су недостатак системске подршке, дневних центара и посебна одељења у оквиру здравствених установа, па је управо овакав вид подршке, као што је Центар за негу у заједници, веома значајан и пружа адекватан одговор на потребе локалних заједница.

Сретен Селаковић је истакао да ће новоотворени Центар бити од великог значаја за локалну заједницу јер ће допринети смањивању оптерећења на систем пружања услуга дуготрајне неге у будућности. Такође, активности које пружа Центар су веома битне јер пружају услуге усмерене ка старијим особама које имају потребу за сталном негом и подршком, са посебним акцентом на особе које пате од деменције. Пројекат обухвата и посете волонтера, геронтодомаћица старијим корисницима али и саветовање стручњака у самом Центру како директно старијим особама тако и њиховим породицама, јер су управо чланови породице и неформални неговатељи у ситуацији када брину о старијој особи са деменцијом.

Марија Васић је навела да се организованом акцијом у коју су укључена и министарства и локалне институције може допринети да старији суграђани живе боље, док сам Центар за социјални рад има услове да настави континуитет рада у коме се пажња посвећује томе да старији суграђани у Пироту живе боље.

Према подацима Светске здравствене организације око 55 милиона људи у свету пати од деменције, а сваке године се региструје 10 милиона ново дијагностикованих. Сматра се да ће се број особа са деменцијом удвостручити до 2030. године. Трошкови неге особа са деменцијом су процењени на 604 милијарде долара а ипак ове особе остају „невидљиве“ у јавноздравственом планирању. А када једна особа пати од деменције, цела породица пати, а не само једна особа. У Србији се процењује да око 140 хиљада људи болује од деменције. Имајући у виду да је ова група људи под великим ризиком од друштвене маргинализације али и злостављања,  услуге које ће бити реализоване у оквиру пројекта обухватају и кућне посете особама са деменцијом али и пружање подршке кроз једноставне активности и превентивне мере.