Јулске кише ове године не престају ни у пространој војвођанској равници. Натапа се црна плодна земља, а кисне и веш на огради мигранстког центра на 14 километара од Кикнде. Ту свој успорени, кишни дан проводи 97 миграната углавном из Авганистана и један мањи број Ирачана и Пакистанца. Деце је 52 и њима је школски распуст одавно почео. Без обзира на кишу возе бицикле по дворишту.

Овде су углавном смештене породице. Једна од њих је и породица из Авганистана Абдулахеда Ахмадиа /29/ коју чини син и његова супруга. “Стигао сам преко Ирана, Пакистана, Турске, Грчке и Албаније до Србије. У Шиду ми је рођен и син. Хтео бих у Немачку и знам све да радим, да обрађујем земљу или да возим камион. Лепо је у  Кикинди, али посла нема. Једном кад се обогатим, вратићу се великим аутомобилом у Кикинду као туриста“, весело прича Ахмади.

Данас је Црвени крст Кикнде припремио пасуљ за ручак. Насмејане и љубазне жене из Црвеног крста уз њега дају и салату – љуте папричице и купус. Порција љутог је мало мања од порције пасуља. Нама необично, али мигрантима нормално. “Они воле јако зачињена јела, посебно љуто. Целу шаку бибера знају да поспу преко јела. Овде влада породична атомсфера, сви се знамо по именима. Ми већ знамо њихове навике и укусе“, објашњавају нам жене из Црвеног крста. “Добри су то људи и врло културни“ настављају свој дан неуморно сипајући великом кашиком пасуљ у посуде.

Од прошлог обиласка центра смањио се број миграната. Њих деветоро је нашло свој пут. Остали чекају свој ред и окрећу главу ка Европи, као сунцокрети према Сунцу. Хоће ли киша престати и нада поново огрејати? Ко то зна.