Представници Црвеног крста Србије су 31. јануара у Подгорици учествовали у представљању најважнијих резултата студије „Приступ услугама дуготрајне његе у Црној Гори“. Ова студија настала је у оквиру трогодишњег пројекта „Јачање отпорности старијих особа и особа са инвалидитетом током KОВИД-19 и будућих катастрофа“ а којим Црвени крст Србије координира уз подршку Европске уније, Аустријске агенције за развој и Аустријског Црвеног крста. Овај пројекат се имплементира у Србији, Албанији, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Северној Македонији и на територији Косова* а једна од најважнијих компоненти пројекта су истраживања о приступу услугама дуготрајне неге на свим територијама и јавно заговарање засновано на резултатима ових истраживања.

Генерална секретарка Црвеног крста Црне Горе, Јелена Дубак, отворила је конференцију за медије и нагласила важност резултата ове студије која ће послужити као темељ за даља истраживања и унапређење положаја неформалних његоватеља, као једног од најважнијих стубова система услуга дуготрајне неге.

Наташа Тодоровић, представница Црвеног крста Србије и координаторка овог регионалног пројекта навела је да је ово пионирски подухват за регион и напор да се кроз деск истраживање, квантитативну и квалитативну анализу створи слика о постојећем капацитету система за пружање услуга дуготрајне неге, о томе како ће потребе за тим услугама расти, као и о томе колико ће све то коштати друштва на западном балкану, те како осигурати да у перспективи свако има ону врсту неге која ће му бити потребна. Она је појаснила да се читава Европа суочава са демографским променама које интензивно увећавају потребе за дуготрајном његом, те да се креатори јавних политика свуда хватају у коштац са питањем како да се са једне стране повећа обим услуга и оне буду доступније, а да се на другој страни контролишу њихови трошкови. Закључила је да је ово велики изазов и на глобалном нивоу, те да су баш зато оваква истраживања драгоцена.

Тијана Вељковић из SeConS-a – групе за развојну иницијативу која је била задужена за компоненту спровођења анализе и формулисање препорука, представљајући резултате истраживања нагласила је да је ова студија рађена по истој методологији за свих шест пројектних локација, након чега ће резултати бити сублимирани у оквиру регионалне студије која ће бити основа за формулисање препорука о томе како повећати капацитете пружалаца услуга и организација цивилног друштва, како побољшати јавне политике и увећати финансијска давања и на тај начин осигурати бољи приступ услугама дуготрајне неге за старије особе и особе са инвалидитетом у редовним околностима, а посебно у случају ванредних ситуација попут пандемије ЦОВИД-19.

Резултати истраживања показују да у  Црној Гори 44,9% особа старијих од 65 година има велике потешкоће у обављању свакодневних активности. Посебно су изражене родне разлике па је женама потребна већа помоћ него мушкарцима.

У групи особа с инвалидитетом старости 18-64 године 83% особа има потребу за дуготрајном негом због потешкоћа у обављању дневних активности. У узорку је 42% испитаника имало потешкоће са кретањем а 33% оштећења вида. Као што се очекивало истраживање је показало кључну улогу неформалних неговатеља у пружању подршке старијим особама и особама са инвалидитетом. Кључни пружаоци неформалне неге су деца (54,4%), супружници (24,7%), родитељи (13,3%), брат или сестра (2,5%), или други сродници (2,2%). Две трећине неформалних неговатеља (65,5%) не добија никакву подршку од стране установа здравствене или социјалне заптите или хуманитарних организација.

* Ова ознака не прејудицира статус Косова и у складу је са Резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација 1244, као и са мишљењем Међународног суда правде о косовској декларацији независности

Фото – Дејан Калезић