Симина 19, 11000 Београд, Србија; // телефон:+381 11 30 32 125; факс:+381 11 263 43 48;
      

Представљање резултата истраживања „Старење у градовима – изазови савременог друштва“


25.12.2017
  1. децембра 2017. године у београдском Медија центру представљени су резултати истраживања “Старење у градовима – изазови савременог друштва” које је Црвени крст Србије реализовао у сарадњи са Повереницом за заштиту равноправности, уз подршку Популационог фонда Уједињених нација (UNFPA). Циљ овог истраживања је да се испитају главне потребе старијих у урбаним срединама у Србији, понуде препоруке за побољшање квалитета њиховог живота, као и да се истакну и промовишу примери добре праксе. Испитаници у истраживању су били старији од 65 година из 16 урбаних средина на територији целе Републике.

На овом догађају говорили су Весна Миленовић, генерална секретарка Црвеног крста Србије, Бранкица Јанковић, Повереница за заштиту равноправности, Марија Раковић из Популационог фонда Уједињених нација (UNFPA), социолог Градимир Зајић и Наташа Тодоровић из Црвеног крста Србије.

Резултати истраживања показују да старији у градовима исказују највећу потребу за услугама неге у сопственом дому али и за већом доступношћу здравствених услуга и јавног превоза. Незанемарљив проценат старијих, њих 9%у овом истраживању изјављује да је било изложено дискриминацији због својих година. Неки од других важних резултата су да мање: највећи број старијих (46%) оцењује своје здравље као ни добро ни лоше а број старијих који своје задравље оцењују као лоше је 30%. Већина има неку хроничну болест већ дуже време (76%). Сваки десети има приходе испод апсолутне линије сиромаштва. Актуелну потребу за подршком има 27%. Једна четвртина је имала потребу за лекаром али га није посетила. 85% старијих изјављује да се осећа безбедно у свом комшилуку, а 3% није сигурно и безбедно ни у комшилуку.

Што се тиче препорука које проистичу из истраживања, у њих спадајуинвестирање у урбану инфраструктуру без архитектонских баријера, а која ће омогућити слободно и безбедно кретање пешака, веће улагање у приступачан јавни превоз, подстицање друштвеног ангажмана старијих кроз рад, образовање, волонтирање, уметност и рекреацију, равномерноразвијање мреже здравствених установа примарне здравствене заштите, обезбеђивање информисаности старијих о променама у систему здравствених и других услуга њима намењених, организовање обука за неформалне неговатеље, промоција здравих животних навика и борба против старосне дискриминације.Циљеви одрживог развоја (SDG), које су државе-чланице Уједињених нација прихватиле 2015. године између осталог постављају концепт инклузивне урбанизације. Ово значи да старије особе треба да буду део процеса планирања и одлучивања у вези са урбанизацијом укључујући елементе као што су безбедан и финансијски доступан јавни превоз, али и безбедни, инклузивни, физички доступни јави простори, попут паркова и других зелених површина.