Прва фокус група у оквиру пројекта “Међугенерацијска размена”
![](/media/5102/mgr2.jpg)
У оквиру истраживања под називом “Међугенерацијска размена” које Црвени крст Србије спроводи уз подршку Кабинета министра без портфеља задуженог за демографију и популациону политику 23. јануара у Црвеном крсту Палилула одржана је прва фокус група уз учешће различитих генерација. Припадници млађе генерације, припадници средње сендвич генерације и припадници старије генерације сложили су се да је солидарност међу генерацијама пре свега разумевање и подршка. По учесницима проблем настаје када се јаве очекивања, очекивања која ми имамо у односу на друге и очекивања која други имају у односу на нас, јер неварбализована очекивања у најевећем броју случајева контаминирају однос не само међу генерацијама, већ и унутар једне генерације.
Када се говори о међугенерацијској солидарности она се не дешава само у породици, већ и на послу, у превозу, на улици, у институцијама, на културним догађајима, али и међу комшијама у улици и згради где живите, “Међугенерацијска солидарност је свуда око нас”.
Старије особе учесници фокус групе сматрају да конкретно у породици у садашњем тренутку да је однос старијих према деци бољи у односу на однос деце према старијима. Садашњи родитељи имају мања очекивања од своје деце.
![](/media/5103/mgr1.jpg)
Млађи учесници фокус групе сматрају да код ове теме морамо да будемо опрезни, јер нас очекивања често стављају у лошу ситуацију, а кључ солидарности је када се ради из љубави, а не из очекивања. Требало би као заједница да будемо солидарнији и да промовишемо позитивне друштвене вредности друштва у коме нико неће бити заборављен и остављен.
Старије особе углавном помажу у чувању унука, чиме доприносе да њихова деца раде, али и око кувања, набавке и других услуга подршке. Са друге стране млађе особе помажу у пословима неге и бриге за остареле чланове породице. С тим да се и средња и млађа генерација суочава са осећањем кривице, јер због посла и обавеза не могу да проводе довољно времена са остарелим родитељима и бакама и декама.
Наравно постоји граница коју треба повући, постоје ситуације у којима је потребна посебна врста подршке, за коју нису сви чланови породице довољно едуковани и обучени, у том случају је потребна системска подршка.
Сви присутни су се сложили да је потребна едукација свих генерација како би се изградила кохезија друштва и солидарност на свим нивоима и у свим контекстима. Потребно је тему међугенерацијске солидарности имати и у школама и у клубовима за старује што би довело до буђења међугенерацијске емпатије.