Представници Црвеног крста Србије и мреже HumanaS су од 23. до 27. јануара 2018. године били у посети Албанији и њиховој мрежи MOSHA, а у оквиру посете намењене размени искустава предвиђене пројектом „Иницијатива за социјално укључивање старијих особа“ (TASIOP). Пројекат финансира Европска унија, Аустријска агенција за развој и Аустријски Црвени крст, а пројектом координира Црвени крст Србије.

Албанска асоцијација геронтолога и геријатара (AAGG) која је партнер у пројекту и која координира рад мреже MOSHA организовала је посете удружењима пензионера и приватним и државним институцијама које се баве бригом, подршком и заговарањем за побољшање квалитета живота старијих у Албанији, као и сусрете са представницима старијих особа и експертима који се баве старењем и старијима. Организован је и састанак са организацијом Рома Ацтиве Албаниа која координира трогодишњим пројектом Европске уније из истог позива као и TASIOP пројекат, а који је усмерен на побољшање квалитета живота Рома у земљама Западног Балкана.

Врло важан део посете био је разговор са представницима организација које су добиле подршку за микропројекте у оквиру TASIOP пројекта у Албанији, чиме су представници Црвеног крста и мреже HumanaS стекли увид о иницијативама за социјално укључивање старијих особа на локалном нивоу. Представници шест организација које су добиле микропројекте покушали су да опишу своје активности у пројекту, као и контекст у којима се њихови пројекти реализују. Поред ових организована је и посета Дневном центру за осетљиве групе у коме се пружају дневне услуге и старијим особама, а који финансира град Тирана из свог буџета.

Удружење пензионера Мајка Тереза организовало је културно-забавну манифестацију за своје чланове, госте из локалне самоуправе и партнере из Србије и том приликом координатори из Црвеног крста Србије, Наташа Тодоровић и др Милутин Врачевић добили су захвалнице за свој допринос у заговарању за побољшање квалитета старијих на регионалном и глобалном нивоу.

Удружење пензионера Албаније је у оквиру свог микрорпојекта доделило награде старијима који се баве књижевним стваралаштвом и на предлог њиховог председника Наташа Тодоровић из Црвеног крста Србије је доделила признања и захвалнице најуспешнијим појединцима од којих је најстарији имао 92 године.

Албанија слично Србији има изражен тренд демографског старења, са 13.6% особа старијих од 65 година у популацији, ниском стопом наталитета (1,6%) и миграторним трендовима који утичу на старење становништва. Сличности се овде не завршавају, као и у Србији, покривеност пензионим системом у Албанији је висока, са чак 95% старијих од 65 година који су њиме обухваћени, док преосталих 5% има право на социјалну пензију почев од 70 године живота (старосна пензија се може остваривати почев од 65 године за мушкарце и 62 за жене). Просечна пензија у Албанији износи 140 евра, а што је једва трећина просечне плате, док су пољопривредне пензије ниже и крећу се 80 до 140 евра, а износ социјалне пензије је 55 евра.

Мрежа социјалних и здравствених услуга је сразмерно слабо развијена у односу на потребе које су у порасту. Домова за старије на територији Албаније има седам државних и још толико приватних са максималним капацитетом између 30 и 40 места и критеријумима који додатно ограничавају приступ корисницима: на пример државни домови не примају особе које зависе од туђе неге. Приватни домови примају и непокретне кориснике, али њихова цена износи и до 500 евра месечно. У приватним домовима на једног запосленог долазе по два корисника док у државним домовима особља има практично једнак број корисника и особља. Домове, приватне и државне, регулише 12 националних стандарда који прописују квалитет услуга али и етичке критеријуме (на пример да мора постојати пристанак старијих да буду смештени у дом).

Услуге помоћи у кући су у Албанији још увек нису довољно развијене и углавном их пружају приватне службе. Држава ове услуге пре свега пружа у Тирани запошљавањем медицинског особља (лекара и медицинских сестара) док код приватних пружалаца услуга то чине неговатељице које лиценцу добијају после тромесечне обуке. Као и у Србији и у другим сличним срединама, о старијима у породици се традиционално старају млађи чланови, а актуелни тренд миграција (у иностранство, али и са села у град) значи да све више старијих губи ову врсту подршке. Обавезу преузимају локалне власти али број социјалних радника који треба да помоћ и подршку пружају различитим осетљивим групама је низак па су критеријуми за старије за добијање ове врсте услуга јако високи.

Као посебан проблем издваја се приступ старијих услугама лабораторије и лекарским прегледима. Недавно истраживање које су спровели Албанска асоцијација геронтолога и геријатара (AAGG) и мрежа MOSHA у оквиру пројекта TASIOP показује да је само 16% старијих особа контактирало лекара када им је био потребан а 25% њих није могло да узме лек када им је потребан. Поред тога, према самопроцени старијих, чак 38% себе сматра сиромашним, а у руралним срединама и више од 40%.

Главна активност албанских удружења пензионера је заговарање код Владе и код надлежних министарствима за побољшање положаја старијих особа укључујући заговарање доношења посебног закона за старије и пензионере. Предлог овог закона је достављен албанском парламенту, али још увек се о њему није гласало. Остале заговарачке активности тичу се развоја здравствених установа у којима ће бити омогућен приступ старијих услугама које су прилагођене потребама старијих, као и лабораторијским услугама, такође се заговара и за приступачнији јавни превоз. Удружења пензионера у Албанији су за наредни период поставили циљ већег укључивања старијих жена у активности, сагледавање њихових потреба и капацитета и усмеравање активности удружења према руралним областима, развијање међугенерацијске солидарности, едукацију на разне теме (здраво старење, болести зависности, кување).