Наташа Тодоровић из Црвеног крста Србије учествовала је на јавном слушању у Народној скупштини Републике Србије 14. маја 2021. године када је представљен Посебан извештај о дискриминацији старијих грађана. Овај извештај припремио је тим Поверенице за заштиту равноправности а уз подршку Популационог фонда Уједињених нација (UNFPA). Ивица Дачић, председник Народне скупштине и Бранкица Јанковић, Повереница за заштиту равноправности су овим поводом организовали јавно слушање а које је обухватило и организовање три панела. Први панел бавио се међусекторском сарадњом државних органа,  други улогом цивилног сектора у раду на унапређењу положаја старијих док су на трећем представљени су неки од примера добре праксе.

Ивица Дачић је истакао да слика коју представља извештај о дискриминацији старијих особа није за понос, поготово за заједницу као што је наша која, за себе воли да каже да је солидарна и да брине о својим најстаријима. Бранкица Јанковић је појаснила да би ејџизам могао да буде најприсутнији облик дискриминације у 21. веку, онако како је то некада је то био расизам, као и да је некада била и критикована због инсистирања на теми старијих, иако је старост мултипликатор дискриминације.

Сем Фабрици, шеф Делегације ЕУ у Србији истакао је важност ове теме и подсетио да су старији једна од најрањивијих група у друштву, али и истовремено извор колективног знања, талента, искуства и мудрости. Франсоаз Жакоб, стална представница УН у Србији говорила је о раду на Агенди 2030 и томе да је генерална скупштина Уједињених нација прогласила период од 2021. до 2030. декадом здравог старења, подсећајући да УН наводи како свет није у довољној мери припремљен да одговори на потребе и права старијих људи упркос томе што је старење становништва предвидљиво и упркос томе што се то дешава убрзаним темпом.

На другом панелу, који је модерирала Славица Ђукић Дејановић, посебна саветница председнице Владе Републике Србије учествовали су: Андреја Савић, Покрет Треће доба; Наташа Тодоровић, Црвени крст Србије; Надежда Сатарић, Снага пријатељства Amity и Урош Савић Каин, Кровна организација младих Србије КОМС.

Наташа Тодоровић, стручна сарадница Црвеног крста Србије и координаторка мреже ХуманаС и представник INPEA за Европу рекла је да је криза ЦОВИД-19 била својеврсно увеличавајуће стакло помоћу ког смо боље видели недостатке у приступу људским правима за старије особе. Постизање циљева Агенде 2030 није могуће ако се не укључе организације цивилног друштва и саме старије особе. У Агенди 2030 постоји пет главних улога у којима је препознат есенцијалан допринос организација цивилног друштва остварењу циљева одрживог развоја:

1) Промоција, подизање свести, информисање и заговарање за промене. Промена слике о старијима као пасивним примаоцима помоћи на старије као факторе развоја који доприносе својим породицама, заједницама и друштву.

2) Организације цивилног друштва су глас најсиромашнијих и најугроженијих међу нама: функционално зависних, старијих са дијагностикованом деменцијом, старијих Рома, неписмених, старији на селу, старијих у институцијама. Принцип да нико не сме бити заборављен захтева да глобални развој мора имати позитивне ефекте за оне групе које се налазе у ризику а организације цивилног друштва овде могу помоћи тако што преносе њихове потребе и аргументе онима који одлучују на свим нивоима.

3) Праћење и подршка имплементације агенде 2030 кроз присуство организација цивилног друштва на свим нивоима су драгоцени. Поносимо се тиме да су OCD утицале на промену језика и да имамо јасан напредак у односу на миленијумске циљеве, а цивилни сектор активан је на глобалном нивоу, на пример кроз заговарање за нову конвенцију УН за права старијих.

4) Пружање услуга и тиме повећање капацитета институција и друштва, али и пружање специјализованих услуга где организације цивилног друштва могу имати предност и над приватним сектором због своје економичности и репутације у заједници али и пружањем иновативних услуга као што су едукације неформалних неговатеља и иновативне услуге у локалној заједници.

5) Прикупљање података и мониторинг имплементације агенде 2030. Организације цивилног друштва могу бити витална карика у ланцу прикупљања информација које су опет од пресудног значаја у процесу имплементације, мерењу резултата и корекцији приступа у имплементацији на различитим нивоима.

Она је такође истакла да: „морамо тренутну глобалну кризу доживети као позив на узбуну. Људска права вреде само онолико колико се на њих можемо ослонити у временима криза и превирања. Заштита старијих особа, а да им се никада не да место за столом, никоме неће бити од помоћи. Кад је реч о људским правима, никога не остављати за собом значи учинити да сви деле и одговорност и користи. Дакле, пут напред, или бар први корак на том путу је припремање нове Конвенције Уједињених нација о људским правима старијих особа. Ако заиста желимо да заштитимо људска права старијих особа на свим нивоима и у свим окружењима, морамо кренути одоздо и слушати их, али такође и одозго и дати јасан исказ који ће чути цео свет.”

Линк за текст изјаве: https://www.youtube.com/watch?v=rtNzwL8cohU