У Црвеном крсту Србије је у уторак 13. марта одржана конференција „Међугенерацијска размена и међугенерацијски ставови“ на којој су били представљени резултати истраживања на ове две теме. Конференција је део пројекта који је Црвени крст Србије спровео у сарадњи са Центром за одговорну акцију, а уз подршку Кабинета министарке без портфеља задужене за демографију и популациону политику проф. др Славице Ђукић Дејановић. Циљ истраживања био је се истражи међугенерацијска размена и међугенерацијски ставови у Републици Србији и да се на основу добијених података дају препоруке за јавне политике које би требало да унапреде однос и солидарност унутар и између генерација.

Истраживање “Међугенерацијска размена и ставови” спроведено је током децембра 2018. године и јануара 2019. године у десет општина у Републици Србији. Истраживање је спроведено комбиновањем квантитативног и квалитативног методолошког поступка. Квантитативни део истраживања спроведен је путем анкете “лицем у лице”, а квалитативни део истраживања путем фокус група. Анкета је била анонимна и спроведена у следећим општинама: Сомбор, Пландиште, Инђија, Лозница, Крагујевац, Крушевац, Ниш, Књажевац, Палилула и Савски венац. У истраживању су учествовале 753 особе различитих генерација.

Учеснике је прво поздравио Љубомир Миладиновић, Генерални секретар Црвеног крста Србије који је подсетио да је солидарност је темељна вредност на којој се заснива рад Црвеног крста Србије, наша мисија је управо да кроз промовисање солидарности дамо свој допринос у промовисању хуманих вредности који су основа за развој једног кохезивног друштва.

Министарка без портфеља задужена за демографија и популациону политику проф. др Славица Ђукић Дејановић која је отворила конференцију истакла је да данашње друштво карактеришу убрзане промене које се дешавају на свим нивоима и у различитим областима и у великој мери утичу на појединце, породице, заједнице и друштво. Према проценама 2017. године је 962 милиона особа било старије од 60 година, процена је да ће до 2050. године број старијих од 60 премашити две милијарде. У Србији 24,4% популације је старије од 60 година, а 19,2% старије од 65, процене показују да ће до 2050. године број старијих од 60 година износити 32,3%, то ће представљати више од трећине популације. Свакако морамо бити свесни да нам је међугенерацијска сарадња потребнија више него икада раније, јер не треба да причамо о генерацијама, већ о заједничким интересима и потребама.

Развој једног друштва није могућ уколико поделимо наше заједнице по генерацијама и по различитим активностима, потребно је да развијемо међузависне и мултигенерацијске заједнице у којима ћемо учити једни од других. Јачањем међугенерацијске солидарности, ми ћемо омогућити да се свака генерација има своје место и једнаке могућности и прилике.

Резултате истраживања представили су: Наташа Тодоровић и др Милутин Врачевић из Црвеног крста Србије и Градимир Зајић, социолог у пензији.

Наташа Тодоровић је представила део истраживања који се односио на ставове различитих генерација једних о другима. У истраживању које се односи на ставове анализирани су ставови различитих генерација једних о другима и о својој генерацији. Да ли старији представљају оптерећење за економију своје државе? 68% младих, 80% средовечних и 76% старијих сматра да ова тврдња није тачна. Што представља добру основу, али можемо да кажемо да је потребно још радити на промовисању улоге старијих особа у друштву пре свега код младих. Када је реч о младима да ли млади у својим двадесетим годинама мало доприносе економији своје земље? 42% младих, 51% средовечних, 58% старијих се слаже са овом тврдњом и потребно је да размислимо о овим подацима и о начину како да промовишемо допринос младих, јер млади такође доприносе неформалним радом и волонтирањем.

Градимир Зајић је представио део истраживања који се бавио међугенерацијском разменом. Један од првих података односи се на то да је што се тиче међугенерацијске размене, знатно учесталија размена новца него подршке у активностима (54% прима или је примило новчану помоћ, 65% је даје или је давало, а 25% прима или даје подршку у активностима). Све три генерације (млади, средовечни и старији) скоро потпуно равномерно дају новчану помоћ (63%, 65%, 69%), али је примају више припадници младе генерације (70% наспрам 44% код средње и 49% код старије генерације). Старији највише примају подршку у активностима (40%, наспрам 15% и 19%). У примању новца најприсутнија је редовна новчана помоћ, код све три генерације, а код старијих 26% прима и финансијску помоћ за лекове и трошкове лечења. Редовна финансијска помоћ је, уз разне поклоне и најприсутнији облик давања новца. Што се тиче размене времена, чак 20% старијих каже да своју децу виђа ретко.

Др Милутин Врачевић из Црвеног крста Србије је у својој презентацији приказао повезаност између демографског старења, пораста ризика од функционалне зависности у старијем животном добу и важности неформалних услуга подршке које старијима пружају припадници млађих генерација, најчешће у породичном контексту. Уз процену да се 90% старијих у Србији у већој мери ослања на подршку породице и податак из истраживања да 46,2% старијих особа има потребу за помоћи у кући (наспрам 13,8% средовечних и 11,6% младих), постаје јасна важност међугенерацијске подршке у неформалним услугама. Истраживање је показало да испитаници у просеку током једног месеца добијају 328 часова подршке (директна помоћ, послови у кући, помоћ око деце, послови око куће, транспорт и набавка) што је еквивалент вредности рада од 112,000 динара, по тржишној цени.

Овакви подаци показују колико је подршка неформалних пружалаца услуга значајна и да је неопходно системски улагати у обуку и услуге за овај део популације, као и у здравствено-превентивне програме за читаво становништво у склопу концепта здравог и активног старења.