Данас смо у Црвеном крсту Србије обележили Светски дан добровољних давалаца крви. Присутнима су се обратили Љубомир Миладиновић, генерални секретар Црвеног крста Србије, доктор Мирсад Ђерлек, државни секретар Министарства здравља Републике Србије, које је и покровитељ догађаја, као и Марија Чукић, стручна сарадница за добровољно давалаштво крви.

Миладиновић је подсетио да је први давалац у Србији био Будимир Гајић из села Белановица код Љига. На предлог хирурга доктора Николе Крстића он је 1916. године даровао крв за непознатог војника и одбивши понуђену поштеду и награду, одмах отишао на фронт. Такође, генерални секретар истакао је да се ове године обележава 20 година од како је Светска здравствена организација прогласила 14. јун за Светски дан добровољних давалаца крви, али и то да Црвени крст Србије национални дан добровољних давалаца крви прославља 11. маја, у недељи Црвеног крста.

Миладиновић је рекао да је давалаштво крви у Црвеном крсту увек на посебном месту, те да је прошле године прикупљено на акцијама добровољног давања крви 138.197 јединица крви што представља 63% свих прикупљених јединица крви у земљи. Он је навео и да је Црвени крст помогао да се прикупе 3.554 јединице крви више него у 2022. години.

Према његовим речима, Црвени крст у Србији је протекле године недељно организовао готово 70 акција добровољног давања крви у чему је помогло преко 4.000 волонтера, махом младих.

„Данас прослављамо овај дан, али сваки дан је дан добровољних давалаца крви, јер је потребно да се крв континуирано прикупља, тако да и данас, када славимо, постоје средине које имају акције давања крви јер живот не може да стане“, закључио је Миладиновић и најавио да ће Црвени крст наставити ангажовање у овој области уз помоћ и подршку свих партнера.

Ђерлек је изразио задовољство што је Министарство здравља покровитељ догађаја и пренео честитке свим добровољним даваоцима крви од стране министра др Зорана Лончара. Државни секретар је нагласио да је немерљив значај дариване крви јер без ње здравствени систем не би могао да функционише. Иако је, према његовим речима, довољно крви у резерви за наредна три дана, увек је потребно радити на томе да резерве буду још веће јер се никад не зна када ће затребати ова драгоцена течност. „Довољне количине крви у резерви битно утичу на квалитет пружања здравствене заштите грађанима Републике Србије“, казао је он и апеловао на оне који нису скоро дали крв да то учине и тако спасу живот. Истакао је да су увек потребне ретке, негативне крвне групе и захвалио се свима који учествују у хуманом ланцу спасавања живота, што мотивишући људе да дају крв што дарујући је сами.

Чукић је изнела резултате анкете која је спроведена међу даваоцима крви из потребе да се провери у којој мери су они још увек заинтересовани за своје здравље након ковида. Највише њих је желело да добија информацијео здрављу путем СМС порука 39%, 24% уживо на акцији давања крви, 20% путем е-поште, 12% путем апликације и око 4% на другачији начин (вибер и сл.)

Ова анкета трајала је три месеца, анкетирано је преко QR кода 1.272 даваоца који су дали одговор на 19 питања у 7 средина: у Зрењанину, Сремској Митровици, Новом Пазару, Смедереву, Нишу, Пожаревцу и Зајечару.

На свечаности су уручене награде најуспешнијим ученицима на конкурсу „Крв живот значи“ (уз пројекцију ученичких видеа, графичких решења и текстова), као и признања „Најхуманија средина“.

Tитулу Најхуманији град за 2023. годину понео је Пожаревац, за њим су Пирот па Крагујевац. У категорији Најхуманија општина, прво место понео је Деспотовац, ту је сакупљено највише јединица крви. Следе: Лазаревац, Бабушница, Штрпце, Нова Варош, Обреновац, Мајданпек, Инђија.