Међусекторска радна група за психосоцијалну подршку: глобални вебинар о Украјини и другим погођеним државама, 28. јун 2022.

Ментално здравље и психосоцијална подршка за старије особе

Међусекторска радна група организовала је вебинар на тему старијих у конфликтима са специјалним нагласком на рату у Украјини. На позив Dr. Carmen Valle-Trabadelo која је копредседавајућа Међусекторске радне групе за психосоцијалну подршку ИАСЦ МХПСС РГ, и сарадник  Референтног центра за психосоцијалну подршку Међународне федерације друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца, Наташа Тодоровић, стручна сарадница и психолог у Црвеном крсту Србије учествовала је на овом вебинару. Свака од учесница је одговорила на неколико питања, а ево одговора које је дала Наташа Тодоровић:

Оружани сукоби су по својој природи сложене ситуације. За старије особе ово су вишшеструко сложене ситуације због низа различитих фактора. Ризици којима су старије особе изложене у конфликтним ситуацијама су различити и разликују се од особе до особе и од групе до групе због хетерогене природе ове популације. У таквим ситуацијама треба имати на уму најмање два главна питања. Прво је да у друштву још увек постоје широко распрострањене ејџистичке предрасуде, које нажалост интернализују чак и многе старије особе. Координација пружања хуманитарне помоћи се, нажалост, ослања на ове стереотипе где старије особе виде као чак и мање вредне да се на њих троше ресурси.

Друго питање има везе са самом структуром хуманитарног одговора. Потребе старијих особа задовољавају различите организације које обично не деле или консолидују важне информације па нема поузданих и ажурираних података на располагању. Старије особе стога могу лако остати непримећене, а многе од њихових специфичних потреба ће остати незадовољене током периода оруаног сукоба. Чак и када се до њих дође, може се лако десити да веćина добара која им се нуде једноставно не одговрају на њихове потребе. Тек од 2018. године постоји напор да се стандардизују хуманитарни напори усмерени на старије особе и стога тренутно имамо „Стандарде хуманитарне инклузије за старије особе и особе са инвалидитетом“. Али ово треба примењивати са много више одлучности у свим конфликтним ситуацијама и ванредним ситуацијама широм света.

Претерано ослањање на дигиталну технологију, посебно у комуникацији, је још једна често занемарена препрека баријера за старије. Истина је да многе старије особе користе дигиталну комуникациону технологију у свакодневном животу, али немали део ове популације јој није вичан. Ово може бити због недостатка образовања или због недостатка приступа самој технологији, али то значи да значајан број старијих особа може пропустити виталне информације или бити одсечен од различитих форми подршке и помоћи. Зато је важно да се увек паралелно користе различити канали комуникације како би се избегло искључивање оних којима је можда најпотребнија помоћ.

Често можемо видети да док се други евакуишу, старије особе остају у зонама сукоба, из више разлога који су сви на неки начин повезани са предрасудама о старости и са преовлађујућим друштвеним нормама. И друштво, а често и сами старији имају тенденцију да размишљају на овај начин и старији остају у зонама сукоба где је могуćност добијања подршке мала. Не треба занемарити да је један од разлога за то што старије особе често имају јаче везе са земљом или домаćинством и често се плаше да ćе им оно од чега живе бити уништено ако оду. Дакле, да би сачували земљу или стоку, они понекад бирају да остану у зони сукоба и тако се излажу непосредној опасности.

Изван ванредних ситуација, старије особе које формални системи подршке не могу да досегну у довољној мери могу добити помоћ и подршку од стране чланова породице и других неформалних неговатеља, али у време сукоба су такви капацитети драстично мањи, посебно када су старије особе остављене саме, што директно угрожава њихове животе и добробит. Дакле, старије особе за које се иначе не би сматрало да су изложене ризику због тога што постоји одређена подршка, биће под много веćим ризиком у конфликтним ситуацијама како се њихове потребе повеćавају, али се капацитет пружања подршке за те потребе у њиховом  окружењу смањује.

Које су главне препреке у приступу подршци за старије особе у току оружаних сукоба?

Уз ризик да ћу рећи нешто што је само по себи очигледно, током сукоба системи подршке, формални и неформални, радиćе смањеним капацитетом. У неким случајевима они ćе потпуно нестати. Оне старије особе које су се ослањале на подршку у својим свакодневним активностима ćе се стога суочити са веома озбиљним препрекама у приступу услугама здравствене заштите и социјалне заштите. С друге стране, због поремеćаја у ланцу снабдевања, приступ лековима, физичким помагалима, али чак и основним потрепштинама као што су храна, чиста вода и хигијенска средства може бити драматично смањен. Ово ćе веома снажно утицати на њихову општу добробит и чак може угрожавати и њихове животе. Препреке у приступу различитим системима подршке такође могу повеćати ризик од злостављања старијих, посебно занемаривања, напуштања и финансијског злостављања.

Који су специфични ризици за старије особе у ситуацијама оружаних сукоба, посебно у области менталног здравља?

Што се тиче менталног здравља, основни проблем је то што се проблеми менталног здравља старијих особа занемарују или сматрају нормалним у регуларном животу. Депресија и деменција се доживљавају као нормални делови процеса старења, а оне то нису. Оружани сукоби носе са собом многе ризике и неизвесности, што све снажно утиче на старије особе и њихово ментално здравље и може га знатно погоршати, повеćавајуćи њихову депресију или анксиозност. Поред тога, старијим особама са деменцијом је потребна стабилност и познато окружење, тако да ćе њихово из окружења које познају и нарушавање уобичајених рутина како би били безбедни скоро сигурно погоршати њихово ментално здравље. Све ово треба имати у виду приликом планирања одговора на кризе и оружане сукобе како би се обезбедила адекватна подршка угроженим старијим особама.

Порука за крај:

Сваки програм подршке старијим особама мора да се заснива на свести да се ради о разноликој популацији и да јединствено решење за читаву ту популацију неће бити ефикасно. Неке старије особе су депресивне, али веćина њих није. Неке могу патити од деменције, али веćина не. Неке су дигитално искључене, али нису све. Дизајн интервенције треба да избегава наметање решења старијим особама и да се заснива на томе да их слушамо док објашњавају своје потребе и бриге.

Снимак вебинара: https://www.youtube.com/watch?v=WWrgv6v-j-o