Поводом Дана људских права 10. децембра у Палати Србија одржана је конференција под називом “Утицај пандемије корона вируса COVID-19 на стање људских права”. На конференцији су говорили Гордана Чомић, министарка, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Françoise Jacob Стална координаторка УН у Србији, Њ.Е. Sem Fabrici Шеф Делегације Европске уније у Србији, Tobias Flesenkemper,, Шеф Мисије Савета Европе у Београду, Ивица Дачић, председник Народне скупштине Републике Србије, Ана Брнабић, премијерка Владе Републике Србије, Бранко Ружић, министар, Министарство просвете, науке и технолошког развоја, проф. др Дарија Кисић Тепавчевић, министарка, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Радомир Дмитровић, министар, Министарство за бригу о породици и демографију, Бранкица Јанковић, повереница, Повереник за заштиту равноправности, Јелена Стојановић, заменица, Заштитник грађана.

О правима старијих суграђана говорила је Наташа Тодоровић стручна сарадница у Црвеном крсту Србије и представница мреже ХуманаС. Она је истакла да не пружање суштинске подршке током кризе је кршења људских прва и зато је потребно циљано, мултисекторко и координисано деловање, без оваквог деловања могу се већ постојеће неједнакости у друштву, још више продубити. Потребно је  квалитетно узрасно сегрегирано прикупљање података о потребама различитих категорија старијих, што нам може омогућити креирање ефикасних јавних политика И услуга подршке, јер чињеница је да немају сви старији исте потребе за подршком, није исто ако имате 65 година или имате 75 и више година, такође није исто ако живите у Београду или на југу Србије. Старије особе су током COVID – 19 рекле да су им информације биле недовољно јасне, потребно је омогућити приступ информацијама свим категоријама старијих.

Приступ услугама социјалне и здравствене заштите био је смањен, са друге стране старије особе су имале и страх да неће добити адекватну заштиту. Потребно је развити већи број услуга у заједници, већи број кућних посета лекара, развити систем дуготрајне неге, али радити на превентивним програмимам. Омогућити бољи приступ услугама менталног здравља, јер право на здравље укључује право на ментално здравље. Омогућити дигиталну укљученост, али оставити простора за лицем у лице за оне који нису у могућности да унапреде своје дигиталне вештине и на тај начин добију адекватну услугу.

„Потребно је борити се против ејџизма и предрасуда према старијим особама које их описују као пасивне, болесне и особе које ништа не доприносе друштву из разлога јер су стереотипи само предворје дискриминације и насиља над старијима. Уједно потребно је препознати и допринос старијих особа породици, заједници и друштву, као и неформалних неговатеља. Положај старијих особа би се значајно унапредио а људска права старијих заштити, уколико би имали Конвенцију Уједињених нација о правима старијих особа.“ закључила је Наташа Тодоровић.