Савремено друштво карактерише демографско старење, процене су да ће се број старијих у периоду од 2000. године до 2050 удвостручити и са 605 милиона порасти на 2 милијарде. Европа ће свакако бити најстарији континент са 33,6% старијих особа у укупној популацији, док ће у Србији 2050. године 32,3% становника бити старије од 60 година. Ове чињенице довеле су до тога је је почело више да се говори о старењу не само као о проблему, већ као о изазову који се поставља пред владе, институције, академски и цивилни сектор,као и саме старије. Управо  Међународни дан старијих особа 1. октобар представља  могућност за покретање дијалога у друштву. Слоган овогодишње кампање је „Заузми став према предрасудама везаним за старење и старије особе” изабран је са циљем да се са једне стране скрене пажња јавности на постојање предрасуда и стереотипа  везаним за старење и старије особе, а са друге да се промовише позитивна слика старења кроз примере добре праксе.

Савремено друштво карактерише глобализација, модерне технологије, развој науке, развој медицине АЛИ и опстанак клишеа, стереотипа и предрасуда везаних за старије.Ови и овакви ставови приказују старије особе као слабе и беспомоћне, као тешко покретљиве „чије је време прошло”,  приказују их као мање вредне, као неспособне за рад, као особе које не могу да раде ефикасно и профитабилно, као физички и ментално споре. Старије особе се повезују са неким поремећајем или болешћу и с тим у вези често се посматрају као претња за здравствени систем. Посебно распортрањена предрасуда је и да су старије особе трошак за систем и економију, да оне ништа не доприносе буџету. Све ове чињенице су потпуно нетачне, али ипак опстају и доводе до немоућности изградње социјалне кохезије,стварајући уједно социјални зид међу генерацијама.Ејџизам је широко прихваћен широм света и свуда око нас.

Морамо бити свесни да стереотипи и предрасуде спречавају социјалну инклузију старијх особа имогу да спрече старије особе да у потпуности учествују у друштвеним, политичким, економским, културним, духовним, грађанским и другим активностима. На овакав однос утичу и млади и сами старији. Млади могу да утичу на ове одлуке својим ставовима према старијим особама, или пак да стварају баријере у вези са социјалним укључивањем старих. Дешава се да се старије особе повлаче због оваквог става сматрајући управо да је њихово време прошло. Овај зачарани круг може се избећи разбијањем оваквих стереотипа и променом сопствених ставова о старијим људима.

Потребно је стално подизати свест јавности о доприносу старијих људи у друштву и њиховом значају. Потребно је  "раскринкати" стереотипе да су старије особе, конзервативне, беспомоћне, болесне, да мање вреде, да су неспособне за рад.А да би се борили против стереотипа и предрасуда потребна нам је помоћ самих старијих зато:

Будите активни!

Упражњавајте здраве стилове живота и редовно контролишите своје здравље!

Образујте се, будите отворени за учење нових вештина!

Негујте своја пријатељства и стварајте нова!

Имајте позитиван став према старењу, истраживања су показала да особе које имају позитиван став према старењу дуже живе од оних са негативним ставом!

Током 1. октобра организације Црвеног крста Србије организоваће многобројне активности које ће бити усмерене на старије и сензибилизацију јавности на тему старења и старости. Придружите се и ви и „Заузмите став према предрасудама везаним за старење и старије особе”.