Црвени крст Србије је организовао онлине конференцију „Оснаживање старијих жена: Превенција насиља кроз промену социјалних норми у Србији и Аустрији (EmPreV) “ која је одржана 29. јануара 2021. године. Конференција је део пројекта који Црвени крст Србије спроводи у партнерству са Аустријским Црвеним крстом и Аустријским Институтом за изучавање конфликта, а уз подршку Европске уније и Аустријске агенције за развој.

Конференцију су отворили Љубомир Миладиновић, Генерални секретар Црвеног крста Србије; Њ.Е. Амбасадор Niklaus Luterotti,, амбасадор Аустрије у Србији; Матеја Штамцар Норчић, Заменица амбасадора, Делегација Европске уније у Србији; John Kennedy Mosoti,, UNFPA; Бранкица Јанковић, Повереница за заштиту равноправности. Сви наведени говорници су истакли важност ове теме и значај сарадње како би се начиниле промене у заједници по питању насиља над старијим женама.

У другом делу резултате истраживања су представили експерткиње на пројекту: проф.др Марија Бабовић, , SeCons, Филозофски факултет Универзитета у Београду; проф.др Бојана Матејић, Медицински факултет Универзитета у Београду; Наташа Тодоровић, МПХ, Црвени крст Србије, Међународна мрежа за превенцију насиља над старијима (INPEA). Циљ овог истраживања био је да се прикаже стање у погледу распрострањености, карактеристика и последица родно заснованог насиља над старијим женама, као и степен у коме се оне, у потреби за заштитом од насиља, обраћају различитим институцијама и организацијама, те на који начин тај систем одговара на њихове потребе.

Насиље над старијим женама је недовољно видљиво и представља врх леденог брега те је потребно прво прикупљање података о насиљу над старијим женама које подразумева податке у размаку од по пет година, јер би се на овај начин са једне стране разумео феномен а са друге стране би се превенција и одговор на насиље унапредили. Прикупљање података мора да забележи и специфичне форме насиља према старијим женама. Потребно је такође у законима препознати насиље над старијима.

У овом истраживању показало се да у Србији 16% старијих жена старости од 65 до 74 године доживело је неки облик насиља  након навршене 65. године живота. Овај вид насиља је прилично прикривен, жртве се ретко одлучују да пријаве, у нашем узорку само је једна старија жена пријавила насиље. Старије жене углавном трпе насиље из различитих разлога, из страха, стида, економске зависности, а уједно су присутни и јаки патријахални обрасци. Од навршених 15 година 40% жена доживело је неки облик насиља од стране садашњег или бившег партнера, док је у претходних 12 месеци (након навршене 65. године старости) то искуство имало 7,7% жена. Најраспрострањеније је психичко насиље, које је доживело 38% жена од навршених 15 година и 7% жена током последњих 12 месеци (након навршене 65. године старости).

У даљем раду на превенцији потребно је едуковати старије жене о насиљу и различитим формама насиља, факторима ризика, као и о начинима поступања свих делова система приликом пријаве насиља. Неопходно је обезбедити услуге психосоцијалне подршке старијим женама. Потребно је укључити у континуирану обуку стручних радника посебан део који се односи на специфичности насиља над старијим женама, као и омогућити да се на локалном нивоу обезбеди боља координација свих актера.

Потребно је такође радити и на подизању свести јавности о насиљу над старијим женама кроз различите кампање а врло важна активност је борба против дискриминације и промена слике о старијим женама како би се промовисао њихов добринос у друштву и заједници. као активним члановима друштва које доприносе својим породицама, заједници и друштву.

Закључак конференције је и да Србија није изоловано острво, и да је међународна сарадња и размена искуства веома важна и значајна у превенцији насиља над старијим женама.