У Црвеном крсту Србије, у уторак 10. марта 2020. године одржана је конференција под називом Невидљиве жене, а поводом обележавања Међународног дана жена чија је овогодишња тема „Свако за једнакост“. Конференцију су организовали Црвени крст Србије и мрежа ХуманаС у партнерству са Повереницом за заштиту равноправности Бранкицом Јанковић и Кабинетом министарке без портфеља проф. др Славице Ђукић Дејановић, у циљу је подизања видљивости, пре свега старијих жена и налажења одговора на питање: Шта треба да се промени како би старије жене живеле равноправно са свима осталима? Желимо такође да скренемо пажњу на жене које су се бориле за наша права, а сада неке од њих живе заборављено од своје деце и друштва. Циљ је био да осветлимо неке облике дискриминације над старијим женама, као и да говоримо о родној равноправности кроз Циљ 5 одрживог развоја, да говоримо о женама које болују од деменције, старијим женама неформалним неговатељима и свим осталим женама чији се рад и допринос друштву често занемарује.

Министарка Ђукић Дејановић је у свом обраћању говорила да је тема невидљивих жена не само актуелна, него је "и иницијација за све нас да будемо неупоредиво више у акцији" подсећајући да по подацима Уједињених нација свака трећа жена доживи неку форму насиља у току живота, а женски рад у кући се не вреднује иако ту жена у просеку проведе скоро једно радно време од око пет сати. Министарка је истакла да је жена невидљива и кад трпи узнемиравања, притиске, претње, а што је, део наше свакодневнице. Министарка је истакла да старије жене које живе на селу спадају у посебно угрожену категорију јер оне су често усамљене, сиромашне, здравствена заштита им је често недоступна, а њихова деца често не живе са њима.

Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић говорила је да су жене у неспорно лошијем положају у односу на мушкарце у свим областима указујући на то да су старији радници и посебно жене међу њима у посебном ризику од дискриминације, поготово старији од 65 година, којима се углавном ускраћивању права у погледу здравствене и социјалне заштите и у погледу пружања јавних услуга. Дискриминација по полу је, иначе, у пракси Повереника, друга по броју поднетих притужби Поверенику а жене су на тржишту рада су највише дискриминисане на основу пола - 45 одсто, док је њих 44 одсто дискриминисано на основу старосног доба, што показује колики је родни јаз у области рада и запошљавања.

Наташа Тодоровић из Црвеног крста Србије је истакла да жене морају бити солидарне и да морамо да промовишемо једнакост и равноправност жена током целог животног циклуса, али је потребно и да укључимо мушкарце и дечаке у нашу борбу за равноправност, и да је време за то сада. Подсетила је су пензије жена у просеку ниже него за 20% од пензије мушкараца јер су радиле лошије плаћене послове па то указује на неједнакост током целог животног циклуса, која се још више увећава кроз омаловажавање старијих жена које је нажалост присутно у медијима и рекламама. У свим категоријама, пензије жена су, у просеку, ниже него пензије мушкараца. Родне разлике присутне су и када посматрамо материјалну депривацију. Међу старијим особама већа је заступљеност материјалне ускраћености међу женама него међу мушкарцима, али је она већа и у поређењу са другим групама жена. Подаци такође показују да су жене са села у јако неповољном положају а често је тај положај отежан јер оне у највећем броју случајева нису власнице имовине на којој живе: 88,5% жена живи у непокретности чији је власник муж. У истраживању спроведеном 2019. године у Србији 76,7% испитаних неформалних неговатеља чиниле су жене, а 23,1% у узорку биле су старије жене. Најстарија неговатељица у истраживању имала је 84 године.

Помоћница Заштитника грађана Јелена Стојановић говорила је о генерацијама старијих жена, које нису довољно обавештене о механизмима заштите својих права па због укорењених предрасуда и стереотипа у нашем друштву нису чак ни свесне тога да се она крше. Она је навела и најчешће проблеме са којима се сусрећу старије жене: сиромаштво, насиље и занемаривање унутар породице, располагање имовином без њиховог пристанка, и отежан приступ јавним услугама кад асу и потребне. На крају је питала: Како смо се од борбе за једнакост, равноправност, услове рада и права гласа, вратили корак уназад, борећи се за егзистенцију?

Гордана Миловановић, из Центра за подршку и инклузију HelpNet говорила је о неформалним неговатељима чији је рад такође невидљив за шире друштво али и за државу а да њих већински чине жене.

Славица Станковић из Хлеба живота говорила је о усамљеним старијим женама које болују од деменције и на који начин организације цивилног друштва и друштво могу да помогну овим женама да живе у достојанству и да их заштити од злостављања.

Славица Ђурђевић хранитељица из Бољевца, на конференцији била је представник свих жена које обављају одговоран посао бринући о деци која су имала отежане услове живота и која су захваљујући овим женама херојима добиле прилику и могућност живота у породици.