Црвени крст Србије организује конференцију поводом представљања резултата истраживања „Међугенерацијска размена и међугенерацијски ставови“ у среду 13. марта 2019. године, са почетком у 10 часова. Конференција ће се одржати у седишту Црвеног крста Србије, Београд, Симина 19, у Свечаној сали на првом спрату.

Конференција представља део пројекта који је Црвени крст Србије у сарадњи са Центром за одговорну акцију спровео уз подршку Кабинета министарке без портфеља задужене за демографију и популациону политику проф. др Славице Ђукић Дејановић. Циљ истраживања био је да се истражи међугенерацијска размена и међугенерацијски ставови у Републици Србији и да се на основу добијених података дају препоруке за јавне политике које би требало да унапреде однос и солидарност унутар и између генерација.

Истраживање “Међугенерацијска размена и ставови” спроведено је током децембра 2018. године и јануара 2019. године у десет општина у Републици Србији. Истраживање је спроведено комбиновањем квантитативног и квалитативног методолошког поступка. Квантитативни део истраживања спроведен је путем анкете “лицем у лице”, а квалитативни део истраживања путем фокус група. Анкета је била анонимна и спроведена у следећим општинама: Сомбор, Пландиште, Инђија, Лозница, Крагујевац, Крушевац, Ниш, Књажевац, Палилула и Савски венац. У истраживању је учествовало 753 особа различитих генерација.

У истраживању које се односи на ставове желели смо да утврдимо ставове које различите генерације имају једни о другима, као и о својој генерацији.

Да ли старији представљају оптерећење за економију своје државе?

68% младих, 80% средовечних и 76% старијих сматра да ова тврдња није тачна што представља добру основу, али можемо да кажемо да је потребно још радити на промовисању улоге старијих особа у друштву пре свега код младих.

Када је реч о младима да ли млади у својим 20 мало доприносе економији своје земље?

42% младих, 51% средовечних, 58% старијих се слаже са овом тврдњом и свакако је потребно да размислимо о овим подацима и о начину како да промовишемо допринос младих, јер млади доприносе и кроз неформални рад и волонтирањем, а то свакако није довољно препознато.

У истраживању о међугенерацијској размени желели смо да утврдимо обим и садржај међугенерацијске размене у Србији, у погледу времена, новца и имовине и да се на основу резултата дају препоруке за развој јавних политика које би помогле да се увећа социјална кохезија и међугенерацијско разумевање.

Подаци показују да редовну финансијску помоћ прима 36% младих, 16% средовечних и 26% старијих. Међутим, испитаници често и када су давали/примали помоћ у натури то нису сматрали међугенерацијским давањима, већ неком врстом обавезе (дужности), што је у складу са теоријским концептом да људи у земљама са традиционално јачим породичним везама, овај вид размене заправо не сматрају међугенерацијском солидарношћу.

Свакако морамо бити свесни да нам је међугенерацијска сарадња потребнија више него икада раније, јер не треба да причамо о генерацијама, већ о заједничким интересима и потребама. Развој једног друштва није могућ уколико поделимо наше заједнице по генерацијама и по различитим активностима, потребно је да развијемо међузависне и мултигенерацијске заједнице у којима ћемо учити једни од других.