Поводом 15. јуна, Међународног дана борбе против насиља над старијима, Црвени крст Србије и Повереница за заштиту равноправности организовали су конференцију под називом “Злостављање старијих – шта даље, како спречити”? Овај догађај је део активности којима Црвени крст Србије, већ једанаест година за редом обележава овај датум, скреће пажњу јавности на табу тему насиља над старијим особама и окупља стручњаке, доносиоце одлука, цивилни сектор и представнике самих старијих жена и мушкараца да би дискутовали о њеним најважнијим аспектима и послали заједничку поруку о неопходности превенције насиља и подршци онима који су њиме погођени. Као члан Међународне мреже за превенцију насиља над старијима (INPEA) Црвени крст Србије је био и покретач иницијативе да се обележавање овог датума установи у Србији и након више од једне деценије у њега су укључени многи партнери са различитих нивоа.

Ове године на конференцији су говорили: проф. др Драган Радовановић, председник Црвеног крста Србије, Александар Вулин, министар за рад запошљавање, борачка и социјална питања, др Мехо Махмутовић, државни секретар Министарства здравља, Татјана Јокановић в.д. помоћница Повереника за заштиту равноптавности, Владана Јовић заменица Заштитника грађана. У име међународних организација које сарађују са Црвеним крстом Србије на овој и другим темама на скупу су говориле и Марија Раковић из Популационог фонда Уједињених нација, као и dr Zsofia Pusztai, шеф канцеларије Светске здравствене организације у Србији. У стручном делу конференције говорила је Наташа Тодоровић из Црвеног крста Србије, проф. др Снежана Павлекић са Института за судску медицину Медицинског факултета у Београду, Гордана Ковић из Републичког завода за социјалну заштиту и Јасмина Танасић из Сталне конференције градова и општина.

Представници министарстава и независних тела су изразили задовољство дугорочном сарадњом са Црвеним крстом Србије на овој тешкој теми, али и подвукли да тај рад не треба сводити на један дан у години када се сви заједнички обраћају јавности. Представници оба министарства су говорили о континуираним активностима које се тичу превенције насиља над старијима, оснаживања старијих али и информисања што шире јавности како би злостављање старијих престало да буде забрањена тема, скривена унутар породице и постало проблем кога је јавност свесна и на чијем се решавању заједнички и континуирано ради. Они али и представници независних тела су истакли неопходност даљих истраживања феномена насиља над старијима указујући на мали број података доступних на ову тему и важност досадашњих истраживања у којима је Црвени крст Србије имао важну улогу. Министар Вулин је истакао да се резултати досадашњег рада могу видети указавши да је у протеклих пет година учесталост пријављивања насиља у породици увећана за 149 процената а насиља над старијима за 153 процента.

Представница УНФПА је такође говорила о значају истраживања и важности континуиране сарадње са Црвеним крстом Србије на обезбеђивању кључних информација везаних за старије подсетивши на овогодишње истраживање у коме ће Црвени крст Србије уз подршку УНФПА а у партнерству са Повереником за заштиту равноправности анализирати живот и положај старијих жена и мушкараца у урбаним срединама, као својеврсни наставак прошлогодишњег истраживања о положају старијих на селу.

Dr Zsofia Pusztai, шеф канцеларије Светске здравствене организације у Србији је одржала презентацију о здравственим аспектима насиља над старијима и показала глобални ниво борбе против овог феномена из угла Светске здравствене организације, такође истичући важност прикупљања података о појави која је и даље друштвени табу.

Стручни део конференције отворила је Наташа Тодоровић из Црвеног крста Србије представљајући најновије податке из истраживања које се бавило насиљем над старијима и у коме је Црвени крст Србије истраживао везу између социјалне искључености и насиља над старијима, проналазећи да социјална изолација старијих води ка увећаном ризику од злостављања. У истраживању је учествовало 616 испитаника старијих од 60 година а 13,1% њих је пријавило да су доживели занемаривање. Особе са нижим нивоом социјалне активности, са нижим нивоом образовања, функционално зависне особе и оне које примају пензију у износу до 10.000 динара месечно су у већем ризику од заменаривања као и од других типова насиља.  Када је финансијско насиље у питању, 19,2 процента испитаника изјавило је да не одлучује самостално о сопственом новцу.

Проф. др Снежана Павлекић са Института за судску медицину Медицинског факултета у Београду је у свом предавању указала на значај обуке професионалаца првенствено у примарној здравственој заштити а која ће омогућити рано препознавање малих знакова физичког злостављања старијих особа како би се благовременим реаговањем спречило даље насиље, а погођеној особи пружила адекватна подршка.

Гордана Ковић из Републичког завода за социјалну заштиту причала је о насиљу над старијима у резиденцијалном смештају у Србији и потреби за бољим мониторингом али и радом са самим установама како би се омогућило да овај феномен не буде сакриван већ идентификован и решаван што пре.

Стручни део конференције затворила је Јасмина Танасић из Сталне конференције градова и општина која је истакла важност рада и заговарања на свим нивоима власти, како би стварна ситуација са локала била основ за грађење стратешких планова, а и како би стратешка оријентација креирана централно била спровођена посевећено, доследно и ефикасно у раду локалних органа и служби.