Симина 19, 11000 Београд, Србија; // телефон:+381 11 30 32 125; факс:+381 11 263 43 48;
      

Између кише и Сунца


06.06.2018

Преко пута нафтних поља и израслих кукуруза, на 15 километара од Кикинде, ближе Банатској Тополи, раширио се мигратски центар у коме борави 106 Авганистанаца, Иранаца и Пакистанаца. У пролећу које личи на лето, смењују се Сунце и киша, радости и туге. Време је рамазана. Oвде живи 56 деце. Деца из овог центра воле да иду у школу и српски им је довољно добар да уче и стичу нове другове. Чим су видели знак Црвеног крста Кикинде и Аранаку Фелбаб, секретара ове организације, окружише нас питањем када ће стићи ранчеви за школу. Од потребна четири ранца за дечаке и девојчице од улаза у центар до уласка у трепезарију број порасте на 8 неопходних ранчева. Док су родитељи углавном по собама деца јурцају, возе бицикле, а она већа чувају своју млађу браћу и сестре.

Храна је почела да се дели. У снежно белим мајцама Црвеног крста, са капицама на глави и уз  искрен осмех дели се оброк мигрантима. Мигранти добијају и по 3 литара флаширане воде. Довољно за спарину која је обузела дан пред летњи пљусак. По огради наређан опран веш који кисне.

Реза Ларки (16 година) из Ирана са ујаком и његовом породицом стигао је до Србије. У  Кикинди је 11 месеци, а пре тога је био у Шиду. Волео би да иде у неку школу, али за сада то није могуће. До тада игра фудбал са вршњацима из Банатске Тополе. Они му напишу поруку на телефон, позову га, а он „узјаше бицикло“ и одлети на терен. Мештани га већ добро знају, позивају га у кућу и са њима прича и учи језик. Ипак, највише му у томе помаже извесна Кикинђанка, његова вршњакиња, за коју он тврди да му је девојка.

У центру нам причају да су се овде мигранти најбоље сложили са мештанима. Они их позивају да им помогну у пољу и око куће. Тако се може нешто и зарадити, али пре свега се људи упознају и боље разумеју. Роде се ту и друга осећања. Млади  Пакистанац се озбиљно заљубио и сада пати, јер је она отишла да посети своју фамилију ван Србије.

И тако дани теку, између наде и радости, туге и низвесности, уз стално  чекање да бољи дану дођу и за ове људе. За сада је сваки дан овде исти и раван, као поља која окружују мигрантски центар.