Конференција пројекта „Иновативне услуге у локалним заједницама (I-CCC)“ организована је 23. октобра 2023. године у Црвеном крсту Србије у Београду. Овај међународни догађај окупио је преко 120 људи, представнике јавног сектора, академије, цивилног сектора, независних регулаторних институција као и професионалце који раде са старијим особама.

Конференција је организована као завршни догађај у пројекту који Црвени крст Србије од новембра 2020. године спроводи у партнерству са Аустријским Црвеним крстом, Црвеним крстом Црне Горе, Републичким заводом за социјалну заститу, Министарством здравља Републике Црне Горе и Бечким универзитетом за економију и бизнис, Центром за компетенције непрофитних организација а уз подршку Европске уније и Аустријске развојне агенције.  Конференција је организована и као најава и део обележавања 29. октобра, Међународног дана неге и подршке а који се ове године први пут обележава у свету.

На самом отварању конференције говорио је Његова екселенција Christian Ebner, Амбасадор Аустрије у Србији који је истакао значај континуиране сарадње и подршке Аустријске агенције за развој у јачању капацитета Црвеног крста као и организација цивилног друштва у Србији. Демографско старење је глобални феномен, погађа сва друштва, али су његови ефекти посебно видљиви на северној хемисфери, посебно на европском континенту. Ово, наравно, захтева стратешко деловање и препознавање претњи и могућности у вези са демографским променама што представља начин на који се друштва прилагођавају старењу. Ово такође често захтева иновативне приступе у прилагођавању услуга потребама становништва, али И коришћење модерне технологије у служби неге.

Nicola Bertolini, шеф Одељења за сарадњу Делегације Европске уније у Србији, се осврнуо на чињеницу да Европска унија, кроз различите инструменте, пружа подршку земљама у процесу приступања, а то укључује подршку на највишем нивоу у креирању политика и усклађивању националног законодавства са стандардима ЕУ, као и подршку на локалном нивоу. Развој и просперитет локалних заједница је веома важан у том погледу и један од кључних елемената ове подршке је настојање да она буде што инклузивнија и праведнија. Такође је значајно водити рачуна да ове услуге буду одрживе и препознате од стране локалне заједнице.

Председник Црвеног крста Србије проф. др Драган Радовановић  указао је  да ће до краја века више од 30% становништва ЕУ бицти старије од 65 година. Са друге стране, процена је да у Европској унији приближно 100 милиона људи пружа неформалну негу. Током пандемије ЦОВИД-19 неформални неговатељи нашли су се у још захтевнијој улози, постали су “брана заштите” и један од стубова здравственог система и система социјалне заштите, међутим иако је то наглашавано и даље неформални неговатељи остају „невидљиви“ са становишта система, политика и услуга подршке широм света.

Саша Вукотић, специјални саветник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије истакао је да су овакви пројекти важни и да они промовишу доступност услуга, социјалну инклузију и породичну солидарност. Старење има важан утицај на систем социјалне заштите. Због демографског старења у будућности ће управо овакве услуге у локалној заједници имати централну улогу.

Anya Blum из Аустријског Црвеног крста рекла је да старије особе могу бити активни чланови друштва и да се дешава и да у развијеним друштвима старије особе немају приступ услугама дуготрајне неге. Свако има право на приступачне и квалитетне услуге неге.

Оливера Вуковић из SеCоns-а, представила је резултате истраживања о приступу услугама дуготрајне неге у региону Западног Балкана са посебним акцентом на неформалне неговатеље.  Истраживање је показало да су неформални неговатељи стуб неге, са врло мало подршке или без подршке од стране друштва.

Наташа Тодоровић из Црвеног крста Србије учесницима је приказала достигнућа пројекта  осврћу ћи се на активности и услуге у локалној заједници: 60 особа је добило услуге предаха, 40 старијих особа имало је редовне когнитивне вежбе на таблетима, опремљени су кабинети за обуку неформалних неговатеља у две општине. Ивана Смоловић из Црвеног крста Црне Горе истакла је значај превентивних посета старијим особама, док је Andrea Stöckl из Аустријског Црвеног крста истакла значај саветодавних услуга.

Пројекат је имао и евалуацију коју су представили Maria Doppler, Christian Grünhaus из Бечког универзитета за економију и бизнис, Центра за компетенције непрофитних организација, Сања Милорадовић и Славица Милојевић, из Републичког завода за социјалну заштиту и Лидија Брновић, Независни консултант. Главни резултат евалуације је свакако податак да за старије особе које су имале прилику да раде когнитивне вежбе и проводе време са волонтерима, постоји позитиван утицај ових активности на њихово опште стање.

На последњој сесији учествовале су три невладине организације које су приказале своје активности. Надежда Сатарић из Српског удружења за Алцхајмерову болест говорила је о активностима које се спроводе у Београду, а намењене су особама са дијагностикованом деменцијом и њиховим породицама. Каролина Стаменковић из „Лужничких рукотворина-Ж.Е.Ц.“, из Бабушнице, рекла је да је важно да говоримо и о старијим женама које живе на селу и којима је приступ услугама отежан због недостатка ифраструктуре. И на крају о старијим Ромима И њиховим потребама говорио је Ивица Дурмишевић, из организације „Ђурђевдан“, из Беле Паланке. Он је истакао да усамљеност посебно утиче и на физичко и на ментално здравље.

Закључак конференције је да су нам потребна партнерства на свим нивоима како бисмо унапредили квалитет живота како старијих особа тако и њихових породица.