Друга редовна седница Савета Владе Републике Србије за питања старости и старења одржана је у уторак 30. маја 2018. године у палати Србије.

Једна од тема овде седнице било је и истраживање о социјалној укључености старијих особа у Србији које је ове године спровела СеЦонС група за развојну иницијативу, за потребе Црвеног крста Србије и мреже ХуманаС. У име Црвеног крста седници су присуствовали: г-ђа Весна Миленовић, генерална секретарка Црвеног крста Србије, г-ђа Наташа Тодоровић, стручна сарадница Црвеног крста Србије и стални члан Савета, као и др Милутин Врачевић, стручни сарадник Црвеног крста Србије и координатор пројекта Иницијатива за социјално укључивање старијих особа у оквиру ког је истраживање спроведено.

Пројекат, који у пет држава региона Западног Балкана координира Црвени крст Србије подржан је од стране Европске Уније, Аустријске развојне агенције и Аустријског Црвеног крста. У име Аустријске амбасаде седници је присуствовала г-ђа Сабине Кроиссенбруннер, Опуномоћена министарка и заменица Шефа мисије Аустрије у Србији, а истраживање је представила проф. др Марија Бабовић, програмска директорка СеЦонС-а. Г-ђа Даница Шмиц, волонтерка Црвеног крста Србије и г. Градимир Зајић, социолог у пензији и један од оснивача Мреже истраживача социјалних прилика су били присутни да покажу примере добре праксе социјалне инклузије старијих особа. Седницом Савета председавала је министарка без портфеља у Влади Републике Србије задужен за демографију и популациону политику проф. др Славица Ђукић Дејановић

Истраживање о социјалној инклузији старијих особа у Србији је сачињено на основу статистичких података из званичних евиденција, као и доступних података, а у обзир су узети материјални услови живота, приступ ресурсима и услугама, друштвена партиципација и социјалне мреже, слободно време, животни стилови, култура и комуникација, квалитет живота и субјективно задовољство. Методологија је обухватила комбинацију квантитативног и квалитативног приступа.

Министарка проф. др Славица Ђукић Дејановић је, говорећи о томе да свега 16% особа старијих од 65 година нема никаква примања, указала да је нетачно како су старије особе оптерећење својим породицама, већ да оне својим искуством помажу млађим генерацијама. Напоменуто је, такође да су, по резултатима истраживања, једна од социјално и здравствено најугроженијих категорија становништва у Србији старије жене на селу.

Заменица амбасадора Аустрије у Србији, г-ђа Сабине Кроиссенбруннер је истакла сличности између Аустрије и Србије по питању старије популације и говорила о изазовима које пред оба друштва ставља демографско старење.

Г-ђа Весна Миленовић је говорила о томе да је 15% старијих од 65 година у Србији радно активно, најчешће у пољопривреди, али и да је истраживање потврдило значај пензија у заштити од сиромаштва – без пензија и социјалних трансфера, у ризику од сиромаштва налазило би се чак 82,3% старијих у Србији. Она је такође говорила о проблемима са приступом здравственим услугама са којима се велики број старијих суочава, као и о финансијском злостављању старијих које у великом проценту погађа старије жене.

Примери добре праксе које су показали г-ђа Даница Шмиц и г. Градимир Зајић показали су како волонтерски рад не само доприноси бољој социјалној укључености активне особе већ и помаже у активирању и укључивању старијих особа из њеног окружења.