Овогодишњи Међународни дан старијих особа, 1. октобар обележен је панел дискусијом коју су у Ботаничкој башти „Јевремовац“ у Београду заједнички организовали Црвени крст Србије и Популациони фонд Уједињених нација (UNFPA), а у склопу своје дугогодишње сарадње.

Ово је било јубиларно тридесето обележавање 1. октобра који је 14. децембра 1990. године резолуцијом 45/106 Генерална скупштина Уједињених нација прогласила Међународним даном старијих особа. Црвени крст Србије овај датум обележава различитим догађајима организованим у сарадњи са јавним институцијама, организацијама цивилног друштва и међународним организацијама и агенцијама већ дуже од једне деценије. Ове године је, због актуелне епидемиолошке ситуације, обележавање тематски било везано за пандемију COVID-19 и старије особе.

Црвени крст Србије и Популациони фонд Уједињених нација (UNFPA) су панел дискусијом на тему „Да ли је пандемија променила поглед на старост и старење?“ омогућиле да старије особе из различитих градова у Србији, говоре  о својом специфичном искуствима током пандемије.

Борка Јеремић из UNFPA је отворила скуп и говорила о демографској ситуацији и значају старијих особа за друштво.

Наташа Тодоровић, стручни сарадник Црвеног крста Србије модерирала је дискусију, али и најавила је извештај UNFPA „Старије особе у Републици Србији и пандемија COVID-19“. Овај извештај бавио се утицајем саме епидемије али и мера које су у Републици Србији донесене да се на њу одговори, на старије особе и квалитет њиховог живота, обухватајући преглед донесених мера, интервјуе са представницима доносиоца одлука, независних регулаторних тела, професионалаца из области здравства и неге, невладиним организацијама, неформалним неговатељима и самим старијим особама. Извештај ставља актуелну пандемију и њен утицај на старије у контекст демографских промена како на националном тако и на глобалном нивоу и нуди препоруке за креаторе јавних политика које се односе на ублажавање последица будућих епидемија и других ванредних ситуација за старије особе и веће укључивање старијих особа у одговор друштва. Потребно је водити рачуна да не дискриминишемо људе на основу било ког својства, али пошто овде причамо о годинама, потребно је да омогућимо да године не треба да буду препрека да старије особе буду равноправни чланови друштва. Друштво треба да буде солидарно и да омогући да свака генерација оствари свој пуни потенцијал, али и да се свакој генерацији омогући да да свој допринос чак и када су ванредне ситуације у питању, размена знања и вештина је најефикаснија борба против ејџизма. Са друге стране волонтеризам треба да се узида у темеље нашег друштва и да свако покуша да пронађе волонтера у себи.

Даница Шмиц из Београда, волонтер Црвеног крста говорила је о волонтирању током пандемије, поготово током ванредног стања и ограничења кретања за старије, а када се показало да старији ефикасно и континуирано могу да волонтирају на даљину. Старији волонтери прилагодили су се актуелним околностима и уместо да излазе, своје активности обављали су телефоном спајајући кориснике са институцијама и пружајући психосоцијалну подршку старијим особама својим вршњацима.

Мирослава Матић из Крагујевца, говорила је о дигиталној укључености старијих као важној димензији социјалне укључености и у учествовања старијих особа у јавном животу. Технологија може да помогне, али не сме да одмаже, морамо да едукујемо старије на начин који њима одговара, оном брзином која њима одговара. Говорила је о важности информисања, посебно у току пандемије када се поуздане и тачне информације теже разликују од гласина и лажних вести.

Др Радмила Дамјановић из Крушевца, говорила је на тему ејџизма и пандемије истичући да након увођења ванредног стања и проглашења пандемије, први пут су старије особе постале једна од главних тема. Пандемија је  поред страха од вируса, донела и то да смо по први пут заиста били у центру пажње. Говорило се о старијим особама много више него икад раније, говорило се о томе како је неопходно да се помогне старијима и како нас треба заштитити, како омогућити да потребе старијих буду задовољене, и помоћ смо добијали, иако нисмо могли да излазимо.

Др Милан Зобеница из Сомбора дискутовао је на тему приступ услугама у доба пандемије, показујући колико је старијим особама, узимајући у обзир стриктну забрану кретања али и континуиране потребе за различитим услугама неге и подршке, квалитет живота био промењен за време ванредног стања. Након увођења ванредног стања, многи старији су били уплашени пре свега за своје здравље, да се не разболе, да им се не погорша здравствено стање и дође до погоршања хроничних болести. Оно што је већина старијих рекла да је током ванредног стања разговор са изабраним лекаром био смирујући, изабрани лекари били су пуни разумевања, на жалост због пандемије тај разговор је био само телефонски. Старија госпођа ми је рекла да је често ноћу била уплашена и није могла да спава, јер помисли шта ако јој пукне слепо црево, да ли ће је примити у болницу.  Овај страх је неоснован јер хитне интервенције су биле приоритет и нико није остављен, а да му се није пружила адекватна здравствена заштита, без обзира колико година имао.

Учесници панела су подвукли важност здравог старења као елемента целоживотног циклуса у изградњи и физичке али и психичке отпорности које су се показале као једнако неопходне у доба пандемије.

Догађају је присуствовало 30 особа уз примену мера заштите, пратили су га представници више медија, а читава дискусија била је стримована путем Фацебоок странице UNFPA у Србији и архивирани снимак се може погледати овде: https://tinyurl.com/yydf9fwj