Данас је  у Галерији Српске академије наука и уметности у Београду  у Kнез Михајловој број 35 отворена изложба “Владан Ђорђевић - Портрет неуморног ствараоца” која ће трајати до 13. децембра. Изложба је организована поводом 90 година од смрти Владана Ђођевића, а ову 2020. годину САНУ је посветила личности оснивача Црвеног крста Србије, Српског лекарског друштва, академика, првог српског специјалисте хирургије, председника Београдске општине, начелника санитета врховне команде у ратовима, министра, посланика, великана који је обележио један део наше историје.

На изложби у центру главног града налази се и биста др Владана Ђорђевића која је дело првог академског вајара Ђорђа Јовановића из 1909. године која се иначе налази као експонат у Спомен соби Црвеног крста Србије.

Ово је  прилика да о оснивачу наше организације волнтери и запослени Црвеног крста сазнају више, јер се на занимљив начин представља његов живот и рад. Оваква изложба је догађај који не би требало пропустити, јер ово је први темељан приказ лика и дела др Владана Ђођевића заснован на обимној историјској грађи.

Изложбу чини дванаест целина и она садржи богату архивску грађу, уметничка дела великана српског реализма Уроша Предића и Стевана Тодоровића, као и велики број оригиналних издања. Експонати су из фондова Народног музеја у Београду, Музеја града Београда, Архива Србије, Музеја науке и технике, Народне библиотеке, Библиотеке града Београда, Универзитетске библиотеке, Музеја спорта, Црвеног крста Србије, Музеја за историју фармације, као и Архива и Библиотеке САНУ.

Реализована је у организацији Галерије САНУ и Музеја науке и технике, а ауторски тим изложбе чине: Јелена Јовановић Симић, ауторка изложбе и каталога; Озарија Марковић Лашић и Небојша Васиљевић, аутори поставке; Иван Станић и Драгана Лацмановић, аутори дизајна каталога; Новица Бабовић, аутор документарног филма; Александар Марковић, аутор музике и Катарина Живановић, стручна сарадња и организација изложбе. 

Циљ ове изложбе је да путем докумената, рукописа, преписке, уметничких дела и фотографија, широј јавности представи изузетну личност др Владана Ђорђевића, неуморног ствараоца и родољуба.

Изложбени салон Галерије САНУ ради сваког дана, осим понедељком, од 11 до 19, а четвртком од 11 до 16 часова. Улаз у Галерију је слободан. Ауторска вођења биће организована сваке среде од 18 и суботе од 12 часова. Присуство ће бити омогућено ограниченом броју лица, а све у складу са капацитетом простора, епидемиолошким препорукама и ограничењима.

Др Владан Ђођевић рођен је 1844. у Београду, а преминуо је 1930. године у Бечу. По образовању доктор медицине и први Србин специјалиста хирургије, Ђорђевић је остварио значајна постигнућа у области здравства и медицине али је, као припадник генерације романтичара, рад на културном уздизању Србије сматрао за своју дужност према отаџбини. Био је први Србин лекар који се бавио експерименталним радом у медицини, иницирао је стварање Српског лекарског друштва (1872) и Српског друштва Црвеног крста (1876), основао је и уређивао први српски стручни медицински часопис и био први историчар српске медицине. Као војни лекар био је начелник Санитета Врховне команде у ратовима (1877/78 и 1885/86), први професор хигијене у Артиљеријској школи (претеча Војне академије), потом начелник и реформатор грађанске здравствене службе (1879 – 1884) и творац првих системских здравствених закона (1879, 1881). У својству председника Београдске општине (1884/85) започео је комунално уређење престонице и основао Ново гробље.

У политичком животу Србије био је активан од краја седамдесетих година 19. века, прво као Владин повереник и посланик у Народној скупштини, потом као министар просвете и црквених дела и заступник министра народне привреде (1888 – 1889), краљевски изасланик у Атини (1891 – 1894) и Цариграду (1894 – 1897) и председник Владе (1897 – 1900).

На пољу књижевног стваралаштва, у које је закорачио у 14. години живота, оставио је многобројна дела – приповетке, драме, романе и мемоаре. Био је један од зачетника сеоске и путописне новелистике, драмски писац, хроничар и историограф. Библиографија Ђорђевићевих радова броји преко 500 јединица. Његов часопис Отаџбина (1875 – 1892) био је најбољи часопис за књижевност, науку и културу у другој половини 19. века.

У својој 25. години изабран је за редовног члана Српског ученог друштва (1869), а 1892. године за првог члана Српске краљевске академије. Свој живот је проживео у складу са личним мотом који је гласио Laboremus! (Радимо!).  Био је визионар и стваралац неисцрпне животне снаге и духа, испред времена у ком је живео, редовни, дописни и почасни члан 17 научних друштава у осам европских земаља и члан Српске краљевске академије - филозофских наука. У попису одликовања имао је 29 медаља, ордена, ратних споменица, уручених од европских царева, краљева и академија.

Био је ожењен Паулином с којом је добио 11 деце. На жалост свега троје деце, два сина и кћер су га надживели. Са супрогом је остао у браку 60 година до њене смрти.