Црвени крст Србије  основан је 6. фебруара 1876. године у Београду.

Данас Црвени крст Србије делује као организација са континуитетом међународног признања у непрекидном трајању од 1876. године. У саставу Црвеног крста Србије се  данас налазе: две покрајинске организације и 183 организације Црвеног крста у градовима и општинама.

На свим нивоима организовања запослено је 750 професионалаца, а у реализацију програма укључено је преко 69.000 волонтера, од којих 60 одсто чине млади.

 

На инцијативу др Владана Ђорђевића 6. фебруара 1876. године основано је у Београду Српско Друштво Црвеног крста. Први председник био је митрополит Михајло Јовановић.

Црвени крст Србије је једно од првих 15 националних друштава Црвеног крста основаних у свету.

Кнежевина Србија је, на иницијативу Српског Друштва Црвеног крста, потписала прву Женевску конвенцију 1876. године. Црвени крст Србије данас делује као организација са континуитетом међународног признања у непрекидном трајању од 1876. године.

Седиште Црвеног крста Србије налази се на истој адреси у Београду од 1879. године. Плац за градњу дома Црвеног крста је бесплатно уступила кнежевска Влада, односно краљица Наталија,а  Дом је пројектовао и руководио градњом архитекта Министарства грађевине Драгиша Милутиновић.

Први задатак новооснованог друштва Црвеног крста крајем XIX века био је збрињавање избеглица које су долазиле у тадашњу Србију због Босанско-Херцеговачког устанка.

У првој години оснивања, Српско Друштво Црвеног крста окупило је око 2.000 чланова и основало 35 пододбора. Данас Црвени крст Србије окупља 69.000 волонтера. У Републици Србији има 4.124 основних облика организовања Црвеног крста и 176.515 чланова Црвеног крста, од ког броја су 129.282 млади чланови.

Кроз све године постојања, Црвени крст Србије је деловао поштујући основне принципе Међународног покрета Црвеног крста и Црвеног полумесеца: хуманост, непристрасност, неутралност, независнот, добровољност, јединство и универзалност.