Помоћ људима у невољи  кроз три века

Црвени крст Србије као једна од првих 15 организација Црвеног крста основаних у свету ове године обележава 140-ту годишњицу свог постојања.

Црвени крст Србије данас делује као организација са континуитетом међународног признања у непрекидном трајању од 1876. године.

Данас Црвени крст Србије окупља кроз  своје програме помоћи преко 60.000 волонтера. У организацијама Црвеног крста данас је 754 запослених. Однос професионално запослених и волонтера у Црвеном крсту у Србији је 1:80, док је стандард у свету 1:20. Структуру Црвеног крста у Србији чине 2 покрајинске и 183 организације у градовима и општинама, са 265.303 чланова, од којих је  188.901 младих  .

Први задатак новооснованог друштва Црвеног крста крајем XIX века био је збрињавање избеглица које су долазиле у тадашњу Србију због Босанско-Херцеговачког устанка. Данас у 21.веку   Црвени крст пружа помоћ избеглицама/мигрантима на путу кроз Србију ка земљама Европске уније.

Активности Црвеног крста у прошлој  2015. години обележило  је обезбеђивање и пружање  помоћи избеглицама/мигантима који су прошли кроз нашу земљу. Од 10. јуна 2015. до данас Црвени крст  поделио је за 472.693 мигранта следовања помоћи у храни, средствима за личну хигијену и беби пакетима на девет пунктова Црвеног крста у Прешеву, Шиду, Димитровграду, Београду,  Неготину, Зајечару, Кањижи, Суботици и Сомбору. Свакодневно 280 професионалаца и  волонтера Црвеног крста делује у пружању помоћи мигрантима. 

И поред тога, Црвени крст ни у једном тренутку није зауставио нити успорио програме помоћи намењене домаћем социјално угроженом становништву. У 2016. години Црвени крст наставља да реализује  програм народних кухиња у 76 средина за 35.560 корисника. Чак трећина корисника народних кухиња су деца до 18 година.

Данас у  Србији још увек постоји преко 60.000 избеглица из бивших југословенских република  и преко 200.000 интерно расељених са Косова и Метохије. 

Током незапамћених поплава 2014. године Црвени крст је у 39 средина дистрибуирао 5.510 тона помоћи за 50.000 грађана  погођених поплавама и клизиштима. У овој операцији учествовало је 10.000 волонтера који су донирали милион и по сати волонтерског рада. Те године Србију је задесило још пет ванредних ситуација изазваних природним непогодама у којима је Црвени крст помогао 37.652 породице у 81 средини.

*     *

Црвени крст Србије основан је у Београду на иницијативу др Владана Ђорђевића, 6. фебруара 1876. године. Први председник Црвеног крста био је митрополит Михајло Јовановић.

На иницијативу Српског Друштва Црвеног крста Кнежевина Србија је  1876. године потписала прву Женевску конвенцију.

У првој години оснивања, 1876. Српско Друштво Црвеног крста окупило је око 2.000 чланова и основало 35 пододбора.

Као сигуран ослонац у ратовима и другим невољама, Српско друштво Црвеног крста добија од Краљевске владе  Законом од 1896. године нарочите повластице. По том закону друштво је аутономно а његов амблем, црвени крст на белом пољу,  заштићен је од сваке злоупотребе. Српско друштво Црвеног крста добија и повластице на железници и право да се бесплатно служи поштом и телеграфом за своју  преписку. Ствари које му стижу из иностранства ослобађају се царине. Исто тако Друштво се ослобађа свих такси код земаљских власти.

Партнерски однос са државним институцијама остаје и данас - крајем 2005. године Скупштина Републике Србије усвојила је нови Закон о Црвеном крсту. Законом су дефинисана јавна овлашћења која је држава поверила Црвеном крсту. Црвени крст Србије реализује јавна овлашћења  у сарадњи са Министарством здравља, Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и другим надлежним органима и институцијама.

XX век донео је ново страдање. У рату 1912. године, 1.000 кревета којима је располагао Српски Црвени крст, није било довољно за лечење рањеника и болесника, а 1914. године ни 20.000 кревета, колико је у међувремену обезбедио. Зато се Српски Црвени крст 21. августа 1914. године, тражећи помоћ, обратио бројним националним друштвима Црвеног крста. Током 1914. и 1915. године своје медицинске мисије или помоћ у материјалу послали су Црвени крст Русије, Француске, Јапана, Грчке, Аргентине, Чилеа, Велике Британије, Америке и Турски Црвени полумесец. И данас се у Крагујевцу, Врњачкој Бањи и Панчеву негује сећање на храброст и хуманост међународних мисија Црвеног крста  које су деловале у Србији.

У ратовима 1914. године део чланова Друштва Црвеног крста је остао у Београду и Крушевцу, седиште је пресељено у Ниш, а део се са војском и владом евакуисао на Крф, а затим преко Италије у Швајцарску. Друштво је 1918. године наставило рад у земљи, а већ 1920. имало је 40 пододбора и 30.000 чланова. Године 1921. Српско Друштво Црвеног крста је своје тековине пренело на наследника - Друштво Црвеног крста Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Последњи Главни одбор Српског друштва Црвеног крста, предајући крајем 1921. године дужност, оставио је, између осталог, и драгоцене тековине: Нудиљску школу у Београду, два Санаторијума за осакаћене и оболеле у рату у Врњцима и Бањи Ковиљачи, Друштвени дом у Београду, имање на Сави у Београду, Паланачки кисељак, друштвени дом у Нишу, Дезифенкциони завод у Пироту и магацине у Београду и Нишу.

Промена имена Друштва Црвеног крста уследила је са каснијим променама имена државе у оквиру које је Црвени крст деловао. Црвени крст наставио је да постоји и помаже људима у невољи између два светска рата и током окупације земље у Другом светском рату.

 У другој половини ХХ века Црвени крст Србије радио је на здравственом просвећивању становништва, збрињавању ратне сирочади, обукама из прве помоћи, организовао је опоравак деце  у одмаралиштима Црвеног крста, мотивисао је грађане на  добровољно давање крви, деловао у поплавама, земљотресима, клизиштима и другим несрећама. Црвени крст је збрињавао и децу из Грчке и Мађарске угрожене невољама које су задесиле њихове земље. Почетком деведесетих Црвени крст Србије започео  је програм опоравка деце избеглица из бивших југословенских република у грчким породицама. Програм опоравка деце у Грчкој трајао је 18 година и њиме било обухваћено 18.000 деце из наше земље.

Крајем XX века у периоду распада Југославије, Црвени крст Србије збрињавао је  велики број избеглица и интерно расељених лица. Кроз мрежу Црвеног крста Србије, од почетка деведесетих година до 2004. године дистрибуирано је 650.000 тона хуманитарне помоћи која је обезбеђена од међународних хуманитарних организација. Помоћ је била намењена најугроженијим категоријама становништва, и то избеглицама, интерно расељеним лицима са Косова и Метохије и социјално угорженим грађанима. Тих година је и до 700.000 избеглица из бивших југословенских Република боравило у Србији, а у једном периоду (1999. и 2000. године) од 7,5 милиона становника Републике Србије, било је преко милион корисника помоћи Црвеног крста. Почетком 2004. године престали су велики програми помоћи међународних донатора.

Црвени крст Србије делује у својој згради у Симиној улици број 19 од 1879. године. Плац за градњу дома Црвеног крста  Друштву Црвеног крста бесплатно је уступила кнежевска Влада. Дом је пројектовао и руководио градњом архитекта Министарства грађевине Драгиша Милутиновић.