Црвени крст Србије обележава ове године 137 година од свог настанка и међународног признања у непрекидном трајању. Српско друштво Црвеног крста основаноје 6.фебруара 1876. године у Београду на иницијативу  др Владана Ђорђевића. Први председник био је митрополит Михајло Јовановић.

У реализацију програма Црвеног крста у Србији  укључено је око 60.000 волонтера, од којих 60 одсто чине млади. Однос волонтера и професионалног особља у Црвеном крсту Србије је  изнад међународног стандарда, где на једног запосленог долази 20 волонтера, док је  у Црвеном крсту Србије тај однос један према 75 ( на сваког запосленог активно је 75 волонтера у програмима Црвеног крста).У организацијама Црвеног крста прошле године било је 284.936 чланова од којих је 199.065 младих .

Црвени крст Србије ће ове године учествовати у  обележавању 150 година од оснивачког састанка Међународног комитета Црвеног крста (17.фебруар 1863. године), од одржавања прве Међународне конференције Покрета (29.октобар 1863.) и 150 година од потписивања Прве Женевске конвенције (усвојене 22.августа 1864. године). Обележавање ових, за  Међународни покрет  важних датума, одвија се у свету  под мотом „150 година хуманитарне акције“.

Приоритетни задаци Црвеног крста Србије у 2013. години биће јачање активности у  десет кључних области рада националног друштва, које  представљају јавна овлашћења поверена Црвеном крсту, као и активности које произилазе из циљева и задатака Међународног покрета Црвеног крста, а нису јавна овлашћења.

Подсетимо да су десет области рада Црвеног крста у Србији:

1. Здравствено превентивна делатност,
2. Промоција и омасовљавање давалаштва крви,
3. Прва помоћ и реалистички приказ повреда и обољења,
4. Подмладак и омладина,
5. Социјална делатност,
6. Припрема за несреће и деловање у несрећама,
7. Служба тражења,
8. Дифузија-ширење знања о принципима и вредностима Црвеног крста,
9. Међународна сарадња и
10. Организација и развој.

Активности ће се одвијати кроз здравствено васпитну и превентивну делатност, борбу против бoleсти зависности, као и  подизање свести код грађана  Србије о важности усвајања и примене здравих стилова живота  и здравих навика. Црвени крст Србије , кроз вршњачке едукације, едукације родитеља и наставника значајно доприноси превенцији бoлeстизависности.

Црвени крст Србије ће и у 2013. години реализовати активности у борби против туберкулозе у сарадњи са Министарством здравља Републике Србије. Задатак Црвеног крста у Србији је да обезбеди едукацију угроженим популацијама (Роми, корисници народних кухиња, ињектирајући  корисници дрога, сексуални радници), активно трага за обoлeлима у посебно осетљивим популацијама, да обезбеди јављање пнеумофтизиолошкој служби особама из контаката обoleлих припадника ромске националне мањине, пружи подршку здравственом систему у лечењу обoлeлих  од туберкулозе.

- промоцију и омасовљење добровољног, анонимног и ненаграђеног давалаштва крви,

-  развијање активности у првој помоћи и њено омасовљење, развој обуке из прве помоћи за кандидате за возаче.

Обука кандидата за возаче у првој помоћи је у организацима Црвеног крста Србије започета средином новембра прошле године и  до сада обуку је успешно завршило 11.654  будућих возача. Обука се за сада одвија у 89 организација Црвеног крста у свим већим градовима и општинама у Србији.У складу са својим јавним овлашћењима, организације Црвеног крста у градовима и општинама годишње са основним појмовима прве помоћи упознају око 15.000 ученика основних и средњих школа, а обуку прође и  4.000 одраслих грађана, запослених на радним местима са повећаним ризиком, међу којима су и припадници структура за деловање у несрећама и радници јавних предузећа.

Црвени крст Србије је једина институција у земљи  која је задовољила строге критеријуме Европског сертификата прве помоћи, оригиналном литературом (уџбеник и ДВД), савременом методологијом рада и применом најновијих стручних и научних сазнања из ове области.

- рад са подмлатком и омладином као значајним делом људских ресурса организације Црвеног крста кроз активности на васпитању и мотивисању деце и омладине у духу хуманизма, тoleранције, пријатељства и узајамне солидарности. Циљна група су деца узраста од 8-15. година, а реализатори програма су едуковани млади волонтери Црвеног крста, као и просветни радници који су активни волонтери организација Црвеног крста у градовима и општинама. Програм обухвата следеће тематске целине: дечја права, тoleранцију, ненасилну комуникацију, лични и културни идентитет и поштовање различитости, превенција дискриминације и стигматизације, родна једнакост и превенција насиља путем електронских медија. Програм има за циљ да промовише борбу против насиља међу децом и младима, односно уважавање културолошких и етничких разлика кроз развој позитивног васпитног окружења заснованог на интеркултуролошким вредностима.  У свом раду организације Црвеног крста користе филм „Не газите туђе снове“ који су израдили волонтери Црвеног крста Ужице за потребе реализације програма.

- обезбеђивање и пружање хуманитарне помоћи становништву у стању социјалне потребе, избеглим и интерно расељеним лицима, као и другим угроженим категоријама становништва. Црвени крст Србије ће уз помоћ Министарства рада, запошљавања и социјалне политике Републике Србије  и локалних самоуправа током 2013. године проширити програм народних кухиња на 34.660 корисника у 75 градова и општина. Међу корисницима народних кухиња у Србији једну трећину чине деца до 18 година старости. Поред тога, захваљујући подршци Министарства, Црвени крст Србије ће породичним пакетима хране и хигијене помоћи 41.500 социјално најугроженијих породица у 105 најсиромашнијих општина у Србији.  Црвени крст Србије ће и овога лета обезбeditи опоравак деце корисника народних кухиња и ђака пешака у свом одмаралишту „Криста Ђорђевић“ у Баошићу. Средства за опоравак деце ће се прикупљати од грађана Београда тако што ће уз уплатницу „Инфостана“ за март бити  и појединачна  уплатница Црвеног крста Србије којом се грађани позивају да учествују у овој акцији.

Програм бриге о старима реализује се у 54 организације Црвеног крста захваљујући ангажовању преко  1.000 волонтера или финансијској подршци локалне самоуправе. Укупан број корисника у 2012. години је 6.280 старијих суграђана. У Републици Србији Црвени крст Србије и мрежа ХуманаС иницирали су организовање 48 група самопомоћи у  27 општина у Србији и оне окупљају 462 старије особе.Ове групе имају за циљ мотивисање и оснаживање самих старијих да сами решавају идентификоване проблеме који се њих тичу.

"Брига за старије у локалној заједници", пројекат који се реализовао уз подршку Холандског Министарства иностраних  послова имао је за циљ развијање Центра за дневне активности за старије у три општине у Србији (Крагујевац, Пирот и Инђија). Планирано је да током 2013. године у Пироту и Крагујевцу Центри за дневне активности старијих реализују своје активности у новим реновираним просторијама, а да се активности у Инђији фокусирају на клупске активности.

Црвени крст Србије је током 2012. године учествовао у изради студије о насиљу  над старијима, како би  указао на овај проблем  и скренуо пажњу јавности.

Када је у питању помоћ деци и младим особама са инвалидитетом  циљне групе ће  поред деце и младих особа са инвалидитетом  бити и њихови родитељи. Пројекат ће у 2013. години обухватити укупно 660 деце и младих особа са инвалидитетом и 400 родитеља. Активности пројекта ће се реализовати у 29 организација Црвеног крста Србије у градовима и општинама.

Подршка ромској деци и деци из маргинализованих група у образовању имаће за циљ у 2013. години укључивање ромске деце у образовни систем, смањивање процента деце која напуштају основну школу, као и мотивисање родитеља за школовање деце. Пројекат  ће бити реализован у  29 организација Црвеног крста Србије у градовима и општинама. Циљне групе овог пројекта биће ромска деца и деца из маргинализованих група и њихови родитељи. Васпитно - образовним и инклузивним активностима овог пројекта биће обухваћено 480 деце предшколског узраста, 600 деце школског узраста и 600 родитеља. Ове активности ће спроводити 50 наставника и васпитача, 27 сарадника Црвеног крста и 50 волонтера. У реализацији пројекта ће учествовати 40 сарадника из партнерских организација.

- у 2013. години један од приоритета организација Црвеног крста у градовима и општинама  биће  ширење знања у превенцији у борби против трговине људима,

у сарадњи са релевантним државним органима. Основни и најважнији начин деловања Црвеног крста  Србије је  превенција  - настојање да се спречи увлачење људи у ланац трговине људима.Овим облицима едукације Црвени крст Србије, спроводећи програм у 85  организације Црвеног крста у градовима и општинама, ствара мрежу обучених волонтера, најчешће младих, који су оспособљени да у својим срединама даље шире знања о опасностима које ова појава носи чиме се смањује ризик од трговине људима и подиже свест заједнице у целини.

Данас мрежу активних волонтера чини 40 сертификованих тренера у програму превенције трговине људима, преко 500 едукатора  који су заједно у претходним годинама, преносећи информацију о постојању проблема и начинима заштите  до више од сто хиљада потенцијално рањивих појединаца – ученика, штићеника домова за незбринуту децу, корисника народних кухиња Црвеног крста, становника центара за смештај избеглих и расељених лица.

- припреме за деловање у несрећама и правовремени одговор на несреће кроз развијање капацитета Црвеног крста да одговори на ефикасан начин на природом и људским фактором проузроковане несреће, како би се смањио број потенцијалних жртава и ублажиле последице несреће. Подсетимо да је Црвени крст Србије, током прошле зиме отпремио 130 тона хуманитарне помоћи за 69 организација Црвеног крста чији су грађами били   погођени обилним снежним падавинама и екстремно ниским температурама. У овој зимској операцији одговора на несреће, учествовало је више од 2.500 волонтера, који су уложили више од 50.000 радних сати.

- Црвени крст Србије ће и у 2013. години међу својим приоритетима имати и ангажовање на примени Закона о Црвеном крсту Србије и на одржавању и стварању финансијских и материјалних услова за рад организација Црвеног крста у саставу националног друштва,

- даљи развој структуре Црвеног крста, повећање броја чланова Црвеног крста свих категорија, основних организација, подружница, актива и повереништава,

- међународну сарадњу, активно учествовање у програмима и пројектима које подржавају Међународни Црвени крст.Црвени крст Србије ће наставити да даје допринос развоју Међународног Покрета Црвеног крста учешћем у раду његових форума и комисија,

- афирмацију организације Црвеног крста као националног друштва кроз  сарадњу са медијима, информисање грађана о активностима Црвеног крста, ширење знања о  вредностима Црвеног крста.

- развијање и неговање партнерског односа са државним институцијама и органима како би у вршењу јавних овлашћења и обављању других послова од јавног интереса Црвени крст Србије остварио своју улогу помоћног органа држави у хуманитарној области.

-  остваривање добре сарадње са другим партнерима у земљи и иностранству, стручним институцијама и организацијама и невладиним сектором у циљу реализације јавних овлашћења и унапређења програма и услуга.

Црвени крст Србије ће посебну пажњу и помоћ у раду пружити организацијама Црвеног крста на Косову и Метохији, имајући у виду изузетно сложене услове рада.

Кратко подсећање на историјат Црвеног крста Србије

Први задатак новооснованог друштва био је збрињавање избеглица које су долазиле у тадашњу Србију због Босанско-Херцеговачког устанка. У првој години оснивања, Српско Друштво Црвеног крста окупило је око 2.000 чланова и основало 35 пододбора у земљи.

Исте године, на иницијативу Српског Друштва Црвеног крста, Кнежевина Србија је потписала  Женевску конвенцију, а 11. јуна исте године Српско Друштво Црвеног крста је  постало члан велике породице друштава Црвеног крста у свету, добивши признање од Међународног Комитета Црвеног крста.

Развој Друштва био је усмерен ка прикупљању новчаних и материјалних средстава, организовању болница, обуци добровољних болничарки, набавци санитетског материјала, ангажовању лекара, посебно хирурга из света, бризи о избеглицама и др.

Без обзира на тешке и узастопне ратове, велики број рањеника и тешкоће кроз које је пролазио народ на овим просторима, хумана идеја Црвеног крста се ширила, тако да је 1885. године Српско Друштво Црвеног крста имало 105 одбора. У рату са Бугарима, Српско Друштво Црвеног крста обављало је евакуацију својим санитетским возилима и санитетским возом.

Српско Друштво Црвеног крста издејствовало је да Врховни командант, Краљ Милан, дозволи транспорт помоћи европских друштава Црвеног крста преко Србије  за становништво  Бугарске, са којом је Србија била у рату. Ово је јединствен пример сарадње и поштовања жртава рата и Женевских конвенција. Уметничко виђење овог догађаја налази се и данас, у виду уметничке слике, у Музеју Међународног покрета Црвеног крста и Црвеног полумесеца у Женеви.

Законским одредбама из 1896. године Друштво је постало аутономно, његови амблеми су заштићени од злоупотреба, добијене су повластице на железници, право на бесплатно коришћење телеграма, ослобађање од царинских дажбина, као и од свих такси од „земаљских власти“.

У  ратовима 1914. године Друштво је деловало у три дела: део чланова је остао у Београду и Крушевцу, седиште се преселило у Ниш, а део се са војском и владом евакуисао на Крф, а затим преко Италије у Схвајцарску. Друштво је 1918. године наставило рад у својој земљи, а већ 1920. је имало 40 пододбора и 30.000 чланова. 1921. године Српско Друштво Црвеног крста је своје тековине пренело на свог наследника - Друштво Црвеног крста Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Промена имена Друштва Црвеног крста уследила је са каснијим променама имена државе у оквиру које је Црвени крст деловао.

У периоду распада бивше Југославије, Црвени крст Србије је наставио да остварује своје програмске задатке збрињавајући велики број избеглица и расељених, дистрибуирајући помоћ од међународних донатора, углавном од Међународног Комитета Црвеног крста, Међународне федерације друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца, националних друштава Црвеног крста из  света, Високог Комесаријата за избеглице Уједињених нација (УНХЦР), од Светског програма за храну (WFP), Хуманитарног бироа Европске Уније (ECHO) и осталих донатора.

Кроз мрежу Црвеног крста Србије је, од почетка деведесетих година до 2004. године дистрибуирано 650.000 тона хуманитарне помоћи која је долазила од међународних хуманитарних организација за потребе најугроженијих категорија становништва и то избеглица, интерно расељених лица са Косова и Метохије и социјалних случајева.

Тих година је и до 700.000 избеглица из бивших југословенских Република боравило у Србији, а у једном периоду (1999. и 2000. године) од 7.5 милиона становника Републике Србије, преко милион  је  било корисника  помоћи Црвеног крста.

Почетком 2004. године престали су програми помоћи од међународних донатора, мада су потребе у земљи и даље биле велике. Данас у Србији  испод апсолутне границе сиромаштва  живи преко 10% становништва,  а стопа незапослености је 23,7 одсто (према подацима Републичког завода за статистику Републике Србије за 2011. годину). У Србији, према подацима републичког Комесаријата за избеглице  избеглички статус има 65.000 избеглица  из Хрватске и Босне и Херцеговине.

У Републици Србији такође живи и 208.000 регистрованих интерно расељених лица са Косова и  Метохије. Крајем 2005. године Скупштина Републике Србије усвојила је нови Закон о Црвеном крсту којим су дефинисана јавна овлашћења које је држава поверила Црвеном крсту, програми који су у складу са мисијом Црвеног крста, као и услуге које може да пружа Црвени крст. Током 2006. године Црвени крст Србије је усвојио  и нови Статут, који је усаглашен са статутом  међународног покрета Црвеног крста и Црвеног полумесеца.

Улоге и задаци Црвеног крста дефинисани су и у: Закону о трансфузиолошкој делатности, Закону о јавном здрављу, Закону о безбедности у саобраћају, Закону о ванредним ситуацијама.

Кроз све ове године постојања Црвени крст Србије је деловао поштујући основне принципе  Међународног покрета Црвеног крста и Црвеног полумесеца, а то су хуманост, непристрасност, неутралност, независност, добровољност, јединство и универзалност у служби народа.

 

 

137 GODINA OD OSNIVANjA CRVENOG KRSTA SRBIJE

 

05.02.2013.

Crveni krst Srbije obeležava ove godine 137 godina od svog nastanka i međunarodnog priznanja u neprekidnom trajanju. Srpsko društvo Crvenog krsta osnovano

je 6.februara 1876. godine u Beogradu na inicijativu  dr Vladana Đorđevića. Prvi predsednik bio je mitropolit Mihajlo Jovanović.

U realizaciju programa Crvenog krsta u Srbiji  uključeno je oko 60.000 volontera, od kojih 60 odsto čine mladi.Odnos volontera i profesionalnog osoblja

u Crvenom krstu Srbije je  iznad međunarodnog standarda, gde na jednog zaposlenog dolazi 20 volontera, dok je  u Crvenom krstu Srbije taj odnos jedan

prema 75 ( na svakog zaposlenog aktivno je 75 volontera u programima Crvenog krsta).U organizacijama Crvenog krsta prošle godine bilo je 284.936 članova

od kojih je 199.065 mladih .

Crveni krst Srbije će ove godine učestvovati u  obeležavanju 150 godina od osnivačkog sastanka Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (17.februar 1863. godine),

od održavanja prve Međunarodne konferencije Pokreta (29.oktobar 1863.) i 150 godina od potpisivanja Prve Ženevske konvencije (usvojene 22.avgusta 1864.

godine). Obeležavanje ovih, za  Međunarodni pokret  važnih datuma, odvija se u svetu  pod motom „150 godina humanitarne akcije“.

Prioritetni zadaci Crvenog krsta Srbije u 2013. godini biće jačanje aktivnosti u  deset ključnih oblasti rada nacionalnog društva, koje  predstavljaju javna

ovlašćenja poverena Crvenom krstu, kao i aktivnosti koje proizilaze iz ciljeva i zadataka Međunarodnog pokreta Crvenog krsta, a nisu javna ovlašćenja.

Podsetimo da su deset oblasti rada Crvenog krsta u Srbiji:

1. Zdravstveno preventivna delatnost,
2. Promocija i omasovljavanje davalaštva krvi,
3. Prva pomoć i realistički prikaz povreda i oboljenja,
4. Podmladak i omladina,
5. Socijalna delatnost,
6. Priprema za nesreće i delovanje u nesrećama,
7. Služba traženja,
8. Difuzija-širenje znanja o principima i vrednostima Crvenog krsta,
9. Međunarodna saradnja i
10. Organizacija i razvoj.

Aktivnosti će se odvijati kroz:

- zdravstveno vaspitnu i preventivnu delatnost, borbu protiv bolesti zavisnosti, kao i  podizanje svesti kod građana  Srbije o važnosti usvajanja i primene

zdravih stilova života  i zdravih navika.Crveni krst Srbije , kroz vršnjačke edukacije,edukacije roditelja i nastavnika značajno doprinosi prevenciji bolesti

zavisnosti.

Crveni krst Srbije će i u 2013. godini realizovati aktivnosti u borbi protiv tuberkuloze u saradnji sa Ministarstvom zdravlja Republike Srbije. Zadatak

Crvenog krsta u Srbiji je da obezbedi edukaciju ugroženim populacijama (Romi, korisnici narodnih kuhinja, injektirajući  korisnici droga, seksualni radnici),

aktivno traga za obolelima u posebno osetljivim populacijama, da obezbedi javljanje pneumoftiziološkoj službi osobama iz kontakata obolelih pripadnika

romske nacionalne manjine, pruži podršku zdravstvenom sistemu u lečenju obolelih  od tuberkuloze.

- promociju i omasovljenje dobrovoljnog, anonimnog i nenagrađenog davalaštva krvi,

-  razvijanje aktivnosti u prvoj pomoći i njeno omasovljenje, razvoj obuke iz prve pomoći za kandidate za vozače. Obuka kandidata za vozače u prvoj pomoći

je u organizacima Crvenog krsta Srbije započeta sredinom novembra prošle godine i  do sada obuku je uspešno završilo 11.654  budućih vozača. Obuka se za

sada odvija u 89 organizacija Crvenog krsta u svim većim gradovima i opštinama u Srbiji.U skladu sa svojim javnim ovlašćenjima,organizacije Crvenog krsta

u gradovima i opštinama godišnje sa osnovnim pojmovima prve pomoći upoznaju oko 15.000 učenika osnovnih i srednjih škola, a obuku prođe i  4.000 odraslih

građana, zaposlenih na radnim mestima sa povećanim rizikom, među kojima su i pripadnici struktura za delovanje u nesrećama i radnici javnih preduzeća.

Crveni krst Srbije je jedina institucija u zemlji  koja je zadovoljila stroge kriterijume Evropskog sertifikata prve pomoći, originalnom literaturom (udžbenik

i DVD), savremenom metodologijom rada i primenom najnovijih stručnih i naučnih saznanja iz ove oblasti.

- rad sa podmlatkom i omladinom kao značajnim delom ljudskih resursa organizacije Crvenog krsta kroz aktivnosti na vaspitanju i motivisanju dece i omladine

u duhu humanizma, tolerancije, prijateljstva i uzajamne solidarnosti. Ciljna grupa su deca uzrasta od 8-15. godina, a realizatori programa su edukovani

mladi volonteri Crvenog krsta, kao i prosvetni radnici koji su aktivni volonteri organizacija Crvenog krsta u gradovima i opštinama. Program obuhvata sledeće

tematske celine: dečja prava, toleranciju, nenasilnu komunikaciju, lični i kulturni identitet i poštovanje različitosti, prevencija diskriminacije i stigmatizacije,

rodna jednakost i prevencija nasilja putem elektronskih medija. Program ima za cilj da promoviše borbu protiv nasilja među decom i mladima, odnosno uvažavanje

kulturoloških i etničkih razlika kroz razvoj pozitivnog vaspitnog okruženja zasnovanog na interkulturološkim vrednostima.  U svom radu organizacije Crvenog

krsta koriste film „Ne gazite tuđe snove“ koji su izradili volonteri Crvenog krsta Užice za potrebe realizacije  programa .

- obezbeđivanje i pružanje humanitarne pomoći stanovništvu u stanju socijalne potrebe, izbeglim i interno raseljenim licima, kao i drugim ugroženim kategorijama

stanovništva. Crveni krst Srbije će uz pomoć Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike Republike Srbije  i lokalnih samouprava tokom 2013.

godine proširiti program narodnih kuhinja na 34.660 korisnika u 75 gradova i opština. Među korisnicima narodnih kuhinja u Srbiji  jednu trećinu čine deca

do 18 godina starosti. Pored toga, zahvaljujući podršci Ministarstva, Crveni krst Srbije će porodičnim paketima hrane i higijene pomoći 41.500 socijalno

najugroženijih porodica u 105 najsiromašnijih opština u Srbiji.  Crveni krst Srbije će i ovoga leta obezbediti oporavak dece korisnika narodnih kuhinja

i đaka pešaka u svom odmaralištu „Krista Đorđević“ u Baošiću. Sredstva za oporavak dece će se prikupljati od građana Beograda tako što će uz uplatnicu

„Infostana“ za mart biti  i pojedinačna  uplatnica Crvenog krsta Srbije kojom se građani pozivaju da učestvuju u ovoj akciji.

Program brige o starima realizuje se u 54 organizacije Crvenog krsta zahvaljujući angažovanju preko  1.000 volontera ili finansijskoj podršci lokalne samouprave.

Ukupan broj korisnika u 2012. godini je 6.280 starijih sugrađana. U Republici Srbiji Crveni krst Srbije i mreža HumanaS inicirali su organizovanje 48 grupa

samopomoći u  27 opština u Srbiji i one okupljaju 462 starije osobe.Ove grupe imaju za cilj motivisanje i osnaživanje samih starijih da sami rešavaju identifikovane

probleme koji se njih tiču.

"Briga za starije u lokalnoj zajednici", projekat koji se realizovao uz podršku Holandskog Ministarstva inostranih  poslova imao je za cilj razvijanje Centra

za dnevne aktivnosti za starije u tri opštine u Srbiji (Kragujevac, Pirot i Inđija). Planirano je da tokom 2013. godine u Pirotu i Kragujevcu Centri za

dnevne aktivnosti starijih realizuju svoje aktivnosti u novim renoviranim prostorijama, a da se aktivnosti u Inđiji fokusiraju na klupske aktivnosti.

Crveni krst Srbije je tokom 2012. godine učestvovao u izradi studije o nasilju  nad starijima, kako bi  ukazao na ovaj problem  i skrenuo pažnju javnosti.

Kada je u pitanju pomoć deci i mladim osobama sa invaliditetom  ciljne grupe će  pored dece i mladih osoba sa invaliditetom  biti i njihovi roditelji. Projekat

će u 2013. godini obuhvatiti ukupno 660 dece i mladih osoba sa invaliditetom i 400 roditelja. Aktivnosti projekta će se realizovati u 29 organizacija Crvenog

krsta Srbije u gradovima i opštinama.

Podrška romskoj deci i deci iz marginalizovanih grupa u obrazovanju imaće za cilj u 2013. godini uključivanje romske dece u obrazovni sistem, smanjivanje

procenta dece koja napuštaju osnovnu školu, kao i motivisanje roditelja za školovanje dece. Projekat  će biti realizovan u  29 organizacija Crvenog krsta

Srbije u gradovima i opštinama. Ciljne grupe ovog projekta biće romska deca i deca iz marginalizovanih grupa i njihovi roditelji. Vaspitno - obrazovnim

i inkluzivnim aktivnostima ovog projekta biće obuhvaćeno 480 dece predškolskog uzrasta, 600 dece školskog uzrasta i 600 roditelja. Ove aktivnosti će sprovoditi

50 nastavnika i vaspitača, 27 saradnika Crvenog krsta i 50 volontera. U realizaciji projekta će učestvovati 40 saradnika iz partnerskih organizacija.

- u 2013. godini jedan od prioriteta organizacija Crvenog krsta u gradovima i opštinama  biće  širenje znanja u prevenciji u borbi protiv trgovine ljudima,

u saradnji sa relevantnim državnim organima. Osnovni i najvažniji način delovanja Crvenog krsta  Srbije je  prevencija  - nastojanje da se spreči uvlačenje

ljudi u lanac trgovine ljudima.Ovim oblicima edukacije Crveni krst Srbije, sprovodeći program u 85  organizacije Crvenog krsta u gradovima i opštinama,

stvara mrežu obučenih volontera, najčešće mladih, koji su osposobljeni da u svojim sredinama dalje šire znanja o opasnostima koje ova pojava nosi čime

se smanjuje rizik od trgovine ljudima i podiže svest zajednice u celini.

Danas mrežu aktivnih volontera čini 40 sertifikovanih trenera u programu prevencije trgovine ljudima, preko 500 edukatora  koji su zajedno u prethodnim godinama,

prenoseći informaciju o postojanju problema i načinima zaštite  do više od sto hiljada potencijalno ranjivih pojedinaca – učenika, štićenika domova za

nezbrinutu decu, korisnika narodnih kuhinja Crvenog krsta, stanovnika centara za smeštaj izbeglih i raseljenih lica.

- pripreme za delovanje u nesrećama i pravovremeni odgovor na nesreće kroz razvijanje kapaciteta Crvenog krsta da odgovori na efikasan način na prirodom

i ljudskim faktorom prouzrokovane nesreće, kako bi se smanjio broj potencijalnih žrtava i ublažile posledice nesreće.Podsetimo da je  Crveni krst Srbije

, tokom prošle zime otpremio 130 tona humanitarne pomoći za 69 organizacija Crvenog krsta čiji su građami bili   pogođeni obilnim snežnim padavinama i

ekstremno niskim temperaturama. U ovoj zimskoj operaciji odgovora na nesreće, učestvovalo je više od 2.500 volontera, koji su uložili više od 50.000 radnih

sati.

- Crveni krst Srbije će i u 2013. godini među svojim prioritetima imati i angažovanje na primeni Zakona o Crvenom krstu Srbije i na održavanju i stvaranju

finansijskih i materijalnih uslova za rad organizacija Crvenog krsta u sastavu nacionalnog društva,

- dalji razvoj strukture Crvenog krsta, povećanje broja članova Crvenog krsta svih kategorija, osnovnih organizacija, podružnica, aktiva i povereništava,

- međunarodnu saradnju, aktivno učestvovanje u programima i projektima koje podržavaju Međunarodni Crveni krst.Crveni krst Srbije će nastaviti da daje doprinos

razvoju Međunarodnog Pokreta Crvenog krsta učešćem u radu njegovih foruma i komisija,

- afirmaciju organizacije Crvenog krsta kao nacionalnog društva kroz  saradnju sa medijima, informisanje građana o aktivnostima Crvenog krsta, širenje znanja

o  vrednostima Crvenog krsta.

- razvijanje i negovanje partnerskog odnosa sa državnim institucijama i organima kako bi u vršenju javnih ovlašćenja i obavljanju drugih poslova od javnog

interesa Crveni krst Srbije ostvario svoju ulogu pomoćnog organa državi u humanitarnoj oblasti.

-  ostvarivanje dobre saradnje sa drugim partnerima u zemlji i inostranstvu, stručnim institucijama i organizacijama i nevladinim sektorom u cilju realizacije

javnih ovlašćenja i unapređenja programa i usluga.

Crveni krst Srbije će posebnu pažnju i pomoć u radu pružiti organizacijama Crvenog krsta na Kosovu i Metohiji, imajući u vidu izuzetno složene uslove rada.

 

Kratko podsećanje na istorijat Crvenog krsta Srbije

 

Prvi zadatak novoosnovanog društva bio je zbrinjavanje izbeglica koje su dolazile u tadašnju Srbiju zbog Bosansko-Hercegovačkog ustanka. U prvoj godini

osnivanja, Srpsko Društvo Crvenog krsta okupilo je oko 2.000 članova i osnovalo 35 pododbora u zemlji.

Iste godine, na inicijativu Srpskog Društva Crvenog krsta, Kneževina Srbija je potpisala  Ženevsku konvenciju, a 11. juna iste godine Srpsko Društvo Crvenog

krsta je  postalo član velike porodice društava Crvenog krsta u svetu, dobivši priznanje od Međunarodnog Komiteta Crvenog krsta.

Razvoj Društva bio je usmeren ka prikupljanju novčanih i materijalnih sredstava, organizovanju bolnica, obuci dobrovoljnih bolničarki, nabavci sanitetskog

materijala, angažovanju lekara, posebno hirurga iz sveta, brizi o izbeglicama i dr.

Bez obzira na teške i uzastopne ratove, veliki broj ranjenika i teškoće kroz koje je prolazio narod na ovim prostorima, humana ideja Crvenog krsta se širila,

tako da je 1885. godine Srpsko Društvo Crvenog krsta imalo 105 odbora. U ratu sa Bugarima, Srpsko Društvo Crvenog krsta obavljalo je evakuaciju svojim

sanitetskim vozilima i sanitetskim vozom.

Srpsko Društvo Crvenog krsta izdejstvovalo je da Vrhovni komandant, Kralj Milan, dozvoli transport pomoći evropskih društava Crvenog krsta preko Srbije

 za stanovništvo  Bugarske, sa kojom je Srbija bila u ratu. Ovo je jedinstven primer saradnje i poštovanja žrtava rata i Ženevskih konvencija. Umetničko

viđenje ovog događaja nalazi se i danas, u vidu umetničke slike, u Muzeju Međunarodnog pokreta Crvenog krsta i Crvenog polumeseca u Ženevi.

Zakonskim odredbama iz 1896. godine Društvo je postalo autonomno, njegovi amblemi su zaštićeni od zloupotreba, dobijene su povlastice na železnici, pravo

na besplatno korišćenje telegrama, oslobađanje od carinskih dažbina, kao i od svih taksi od „zemaljskih vlasti“.

U  ratovima 1914. godine Društvo je delovalo u tri dela: deo članova je ostao u Beogradu i Kruševcu, sedište se preselilo u Niš, a deo se sa vojskom i vladom

evakuisao na Krf, a zatim preko Italije u Shvajcarsku. Društvo je 1918. godine nastavilo rad u svojoj zemlji, a već 1920. je imalo 40 pododbora i 30.000

članova. 1921. godine Srpsko Društvo Crvenog krsta je svoje tekovine prenelo na svog naslednika - Društvo Crvenog krsta Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Promena imena Društva Crvenog krsta usledila je sa kasnijim promenama imena države u okviru koje je Crveni krst delovao.

U periodu raspada bivše Jugoslavije, Crveni krst Srbije je nastavio da ostvaruje svoje programske zadatke zbrinjavajući veliki broj izbeglica i raseljenih,

distribuirajući pomoć od međunarodnih donatora, uglavnom od Međunarodnog Komiteta Crvenog krsta, Međunarodne federacije društava Crvenog krsta i Crvenog

polumeseca, nacionalnih društava Crvenog krsta iz  sveta, Visokog Komesarijata za izbeglice Ujedinjenih nacija (UNHCR), od Svetskog programa za hranu (wfp),

Humanitarnog biroa Evropske Unije (echo) i ostalih donatora.

Kroz mrežu Crvenog krsta Srbije je, od početka devedesetih godina do 2004. godine distribuirano 650.000 tona humanitarne pomoći koja je dolazila od međunarodnih

humanitarnih organizacija za potrebe najugroženijih kategorija stanovništva i to izbeglica, interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije i socijalnih slučajeva.

Tih godina je i do 700.000 izbeglica iz bivših jugoslovenskih Republika boravilo u Srbiji, a u jednom periodu (1999. i 2000. godine) od 7.5 miliona stanovnika

Republike Srbije, preko milion  je  bilo korisnika  pomoći Crvenog krsta.

Početkom 2004. godine prestali su programi pomoći od međunarodnih donatora, mada su potrebe u zemlji i dalje bile velike. Danas u Srbiji  ispod apsolutne

granice siromaštva  živi preko 10% stanovništva,  a stopa nezaposlenosti je 23,7 odsto (prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Republike Srbije

za 2011. godinu). U Srbiji, prema podacima republičkog Komesarijata za izbeglice  izbeglički status ima 65.000 izbeglica  iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

U Republici Srbiji takođe živi i  208.000 registrovanih interno raseljenih lica sa Kosova i  Metohije.

Krajem 2005. godine Skupština Republike Srbije usvojila je novi Zakon o Crvenom krstu kojim su definisana javna ovlašćenja koje je država poverila Crvenom

krstu, programi koji su u skladu sa misijom Crvenog krsta, kao i usluge koje može da pruža Crveni krst. Tokom 2006. godine Crveni krst Srbije je usvojio

 i novi Statut, koji je usaglašen sa statutom  međunarodnog pokreta Crvenog krsta i Crvenog polumeseca.

Uloge i zadaci Crvenog krsta definisani su i u: Zakonu o transfuziološkoj delatnosti, Zakonu o javnom zdravlju, Zakonu o bezbednosti u saobraćaju, Zakonu

o vanrednim situacijama.

Kroz sve ove godine postojanja Crveni krst Srbije je delovao poštujući osnovne principe  Međunarodnog pokreta Crvenog krsta i Crvenog polumeseca, a to su

humanost, nepristrasnost, neutralnost, nezavisnost, dobrovoljnost, jedinstvo i univerzalnost u službi naroda.