Међународни дан старијих особа се у свету и код нас обележава 1. октобра, у складу са Резолуцијом 45/106 коју је прогласила Генерална скупштина Уједињених нација 14. децембра 1990. године, са циљем да се нагласи важност прилагођавања животног окружења потребама и способностима старијих жена и мушкараца.

Тема овогодишње кампање “Ка једнакости у старијем добу” је усклађена са десетим циљем одрживог развоја који се односи на смањење неједнакости унутар и међу земљама, кроз оснаживање и промовисање социјалног, економског и политичког укључивања свих људи, без обзира на године, пол, инвалидност, расу, етичку припадност, порекло, религију, економски или други статус.

Слоган је између осталог и позива за равноправно старење, а да би то постигли једна од врло важних активности је и борба против ејџизма, старосне дискриминације, стереотипа и предрасуда.

Практично ове године навршава се и тачно пола века откада је Роберт Батлер сковао термин „ејџизам“ којим означавамо стереотипе, предрасуде и дискриминацију са којима се старије особе суочавају у друштву, заједници али и својој породици, па чак, неретко, и у односу са другим старијим особама. Због тога овогодишња кампања треба између осталог да подсети да се старије особе често искључују, ограничава им се право учешћа, игноришу се, сматрају се мање вредним или се напросто третирају као да ни не постоје због својих година. На свим друштвеним нивоима се неретко праве поједностављене претпоставке о старијима, њиховим капацитетима и потребама, које не одговарају стварности и негативно утичу на квалитет њиховог живота. Ове предрасуде подразумевају да су старије особе нужно ментално и физички мање способне од других и да се увек морају ослањати на друге у свему што раде. Резултат оваквих – погрешних – претпоставки су дискриминаторске праксе и фактичка неравноправност са којом се старије особе суочавају у друштву. Ејџизам се тако испољава у приступу тржишту рада, услугама здравствене заштите, банкарским услугама, али и унутар самих породица старијих. Неке од последица су обавезно пензионисање у одређеним годинама, злостављање старијих, често од стране особа задужених да им пруже негу, али и игнорисање популације старијих у прикупљању демографских података што доводи до тога да се стратегије и јавне политике заснивају на нетачним, непотпуним информацијама и не одговарају потребама и капацитетима великог и стално растућег дела популације.

Владе широм света требало би да се припреме за економске и друштвене промене повезане са старењем становништва и са тим у вези важно је посматрати старење са позиције развоја укључујући и постизање Циљева одрживог развоја наведених у Агенди 2030. Старење становништва је важно са становишта циља о искорењивању сиромаштва, обезбеђивању услова за здрав живот и благостање за све генерације, промовисању равноправности полова кроз цео животни циклус и пуно и продуктивно запошљавање. Потребно је смањити неједнакости између и унутар земаља, али стварати и насеља која су инклузивна, сигурна, отпорна и одржива. 

Овогодишња кампања има за циљ:

• Скретање пажње на постојање неједнакости у старијем животном добу, као последице акумулираних  неједнакости током живота. 

Наиме, особе које на почетку живота имају више могућности и ресурса имају знатно веће шансе  да постану старије особе са бољим квалитетом живота. Са друге стране, особе које потичу из породица ниског социоекономског статуса, имају мање шансе да се образују и суочавају се са различитим стресорима, што доводи до све већих социјалних и економских неповољности у каснијем животу. У старијем добу, ове се неједнакости акумулирају.

• Разумевање важности хитног суочавања са постојећим неједнакостима и важност спречавања будућих неједнакости повезаних са старењем.
• Разумевање важност истраживања друштвених промена у контексту животног тока: целоживотно учење, проактивна и прилагодљива политика запошљавања, социјална заштита и универзално здравствено осигурање.
• Разумевање важности уважавања примера добре праксе и препорука заснованих на доказима, у смањењу неједнакости и промени стереотипа везаних за старење.
• Промовисање доприноса старијих у породици и друштву.

Обележавање Међународног дана старијих особа Црвени крст Србије обележиће великим бројем здравствено-превентивних активности на територији читаве Србије од предавања, трибина, округлих столова, спортских догађаја, базара здравља и многих других активности. Једна од активности биће и анкетирање грађана на тему ејџизма и колико је овај феномен присутан у нашем друштву.