Међугенерацијска солидарност између породице и државе

Међугенерацијска солидарност између породице и државе је истраживање које је спроведено у 15 општина у Србији, а у коме је учествовало 1.423 особе различитих генерација.

Упитник који је коришћен за прикупљање података адаптирана је верзија упитника развијеног у оквиру пројекта OASIS Центра за истраживање и проучавање старења Факултета за изучавање добробити и здравља Универзитета у Хаифи .

Упитник је подељен у 15 целина и бави се: демографијом (7 питања), становањем/ окружењем (13 питања), социоекономским статусом (10 питања), здрављем/ функционалном способношћу (13 питања), помоћи/услугама (15 питања), децом (32 питања), родитељима (32 питања), осталом родбином (8 питања), социјалним капиталом (4 питања), вредностима (14 питања), преференцама (5 питања), превазилажењем (5 питања), квалитетом живота (40 питања) и приходима (2 питања). Резултатима истраживања обухваћени су:

• Норме и идеали у вези с бригом за старије особе
• Породична солидарност међу генерацијама
• Истраживање сукоба и амбивалентности
• Подршка од породице и служби
• Квалитет живота

Највећи број испитаника (82%) навео је емотивну блискост и (79%) добар квалитет комуникације с децом, а установљена је и интензивна међугенерацијска размена у којој све генерације дају али и добијају. На пример, пружање емоционалне подршке је скоро идентично у оба смера (66,9% одрасле деце је пружа својим родитељима, а 64,4% је добија од њих), 46,5% одрасле деце помаже родитељима у кућним пословима а 37,5% њих ову помоћ прима од родитеља. Посебно треба нагласити да у пружању финансијске подршке знатно више одрасле деце њу добија од својих родитеља (46,7%) него што је даје (36,2%) а што указује на нетачност предрасуде да старије особе представљају економско оптерећење за своје породице и за друштво.

Аутори публикације: Наташа Тодоровић, Милутин Врачевић, Дејана Станисављевић и Наташа Милић