Волонтери за будућност у коју су сви укључени

Црвени крст Србије као највећа волонтерска организација у земљи сваке године обележава Међународни дан волонтера. Ове године Међународни дан волонтера обележава се под слоганом „Волонтери за будућност у коју су сви укључени'', где се посебна пажња поклања волонтерима који су ангажовани у својим локалним заједницама. Управо је њихов допринос оно што те заједнице чини отпорнијим на ризике, као што су природне катастрофе, економске и политичке кризе. Такође овогодишње обележавање Међународног дана волонтера скреће пажњу на то да готово 60% волонтера широм света чине припадници маргинализованих група и жене.

Међународна федерација друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца подсећа да:

• Сваке године приближно 14 милиона волонтера поклања своје време Црвеном крсту и Црвеном полумесецу на глобалном нивоу.
• Приближно девет милиона ових волонтера спадају у младе.
• Ово чини покрет Црвеног крста и Црвеног полумесеца највећом хуманитарном волонтерском организацијом на свету, а што укључује и приближно 450.000 запослених који на глобалном нивоу пружају подршку волонтерима.
• У развијеним земљама је однос запослених и волонтера 1:9, док је у земљама у развоју овај однос 1:180.

Волонтерски рад у оквиру Црвеног крста Србије представља свесно поклањање времена, вештина, знања и енергије за добробит других људи и заједнице без материјалне надокнаде. Волонтери могу бити особе из свих друштвених група, свих узраста и имовинских стања, а активности на којима се ангажују такође варирају од учествовања у периодичним акцијама до сталних програма. Волонтирање осим што решава проблеме угрожених категорија становништва, оно и изграђује личност оних који волонтирају и помаже друштву да се упути у хуманијем смеру развоја и солидарности.

Црвени крст Србије укључује у свој рад око 60.000 волонтера. Од тог броја је 20% старијих, 20% је средњих година и радно способно, а 60 % чине млади волонтери.

Глобални извештај о волонтирању Међународне федерације друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца подсећа да волонтирање није ни универзални лек нити једноставна активност која се одвија сама од себе. Волонтерски доприноси заједницама морају бити препознати као део сложених социјалних, политичких, културних и економских процеса који су међусобно повезани и не само да мењају једни друге већ и снажно утичу на то ко су активни волонтери, шта је њихова мотивација да волонтирају, али и на који начин могу да се ангажују у кризним ситуацијама и шта њихов рад може да постигне. Како владе широм света, заједно са цивилним сектором и локалним заједницама раде на томе да ублаже ефекте сиромаштва и унапреде здравље и образовни ниво становништва, волонтирање се показује као ефикасан елемент ових напора.

Волонтирање оснажује појединца и повећава самопоуздање, сузбија депресију и помаже вам да останете физички здрави.Волонтери омогућавју да они који имају отежане животне околности постану равноправни чланови друштва, а кроз своје ангажовање штите рањиве угрожене групе од економске, друштвене и политичке маргинализације. Волонтирање има потенцијал јачања кохезије друштва, а може да допринесе стварању позитивних промена у друштву.

Промовисање волонтирања је посебно значајно у заједницама које су економски мање развијене, у руралним и удаљеним крајевима где је најдрагоценији ресурс који заједница има на располагању управо солидарност њених чланова, снажан осећај заједништва и јединственог искуства и мотивације. У многим од оваквих заједница волонтирање се не доживљава као посебна активност већ као природан део социјалних интеракција које су утемељене на солидарности и припадању истој заједници. У многим руралним заједницама је и данас уобичајено да се и изван криза и ванредних ситуација бројне свакодневне активности које би биле тешке или немогуће за једну особу, обављају уз волонтерску помоћ других припадника заједнице. Овакве заједнице, утемељене на поверењу и дубоко усађеном осећају солидарности су отпорније и на кризе.