Црвени крст Србије данас обележава 6. фебруар, дан свог оснивања.

Данас Црвени крст Србије делује као организација са континуитетом међународног признања у непрекидном трајању од 1876. године. У саставу Црвеног крста Србије се  данас налазе: две покрајинске организације и 183 организације Црвеног крста у градовима и општинама.

На свим нивоима организовања запослено је 750 професионалаца, а у реализацију програма укључено је преко 69.000 волонтера, од којих 60 одсто чине млади.

На свечаности организованој тим поводом присутним представницима дипломатског кора, државних институција, донатора и медија обратили су се проф.др Драган Радовановић председник Црвеног крста Србије и госпођа Јелена Стијачић шеф Регионалне делегације Међународног комитета Црвеног крста. Њихова обраћања се налазе у прилогу вести.

Црвени крст Србије обележава 142 годишњицу оснивања.

На инцијативу др Владана Ђорђевића 6. фебруара 1876. године основано је у Београду Српско Друштво Црвеног крста. Први председник био је митрополит Михајло Јовановић.

Црвени крст Србије је једно од првих 15 националних друштава Црвеног крста основаних у свету.

 

 

Кнежевина Србија је, на иницијативу Српског Друштва Црвеног крста, потписала прву Женевску конвенцију 1876. године. Црвени крст Србије данас делује као организација са континуитетом међународног признања у непрекидном трајању од 1876. године

Седиште Црвеног крста Србије налази се на истој адреси у Београду од 1879. године. Плац за градњу дома Црвеног крста је бесплатно уступила кнежевска Влада. Дом је пројектовао и руководио градњом архитекта Министарства грађевине Драгиша Милутиновић.

Први задатак новооснованог друштва Црвеног крста крајем XIX века био је збрињавање избеглица које су долазиле у тадашњу Србију због Босанско-Херцеговачког устанка.

У првој години оснивања, Српско Друштво Црвеног крста окупило је око 2.000 чланова и основало 35 пододбора. Данас Црвени крст Србије окупља 69.000 волонтера. У Републици Србији има 4.318 основних облика организовања Црвеног крста и 182.570 чланова Црвеног крста, од ког броја су 135.243 млади чланови.

Развој Српског Друштва Црвеног крста био је усмерен ка прикупљању новчаних и материјалних средстава, организовању болница, обуци добровољних болничарки, набавци санитетског материјала, ангажовању лекара, посебно хирурга из света, бризи о избеглицама и др. Без обзира на тешке и узастопне ратове, велики број рањеника и тешкоће кроз које је пролазио народ на овим просторима, хумана идеја Црвеног крста се ширила, тако да је 1885. године Српско Друштво Црвеног крста имало 105 одбора. У рату са Бугарима, Српско Друштво Црвеног крста обављало је евакуацију својим санитетским возилима и санитетским возом.

Српско Друштво Црвеног крста је те године издејствовало да врховни командант, Краљ Милан, дозволи транспорт помоћи европских друштава Црвеног крста преко Србије  за становништво  Бугарске, са којом је Србија била у рату.

Ово је јединствен пример сарадње и поштовања жртава рата и Женевских конвенција. Уметничко виђење овог догађаја налази се и данас, у виду уметничке слике, у Музеју Међународног покрета Црвеног крста и Црвеног полумесеца у Женеви.

 

Као сигуран ослонац у ратовима и другим невољама, Српско друштво Црвеног крста добија од Краљевске владе, Законом из 1896. године нарочите повластице. По том закону друштво је аутономно а његов амблем, црвени крст на белом пољу, заштићен је од сваке злоупотребе. Српско друштво Црвеног крста добија и повластице на железници и право да се бесплатно служи поштом и телеграфом за своју преписку. Ствари које му стижу из иностранства ослобађају се царине. Исто тако Друштво се ослобађа свих такси код земаљских власти.

Партнерски однос са државним институцијама постоји и данас. Скупштина Републике Србије 2005. године усвојила је нови Закон о Црвеном крсту. Законом су дефинисана јавна овлашћења која је држава поверила Црвеном крсту: мотивација добровољних давалаца крви, обука грађана у првој помоћи, припрема за несреће и деловање у нерећама, помоћ социјално угроженом становништву, тражење несталих.

Двадесети век донео је нова страдања. У рату 1912. године, 1.000 кревета којима је располагао Српски Црвени крст није било довољно за лечење рањеника и болесника, а 1914. године ни 20.000 кревета, колико је у међувремену обезбедио. Зато се Српски Црвени крст 21. августа 1914. године тражећи помоћ обратио бројним националним друштвима Црвеног крста. Током 1914. и 1915. Године своје медицинске мисије или помоћ у материјалу или новцу послали су Црвени крст Русије, Велике Британије, Америке, Француске, Холандије, Јапана, Грчке, Аргентине, Чилеа, и Турски Црвени полумесец. И данас се у Крагујевцу, Врњачкој Бањи и Панчеву памти и обележава храброст и пожртвованост мисија које су боравиле у Србији.

У ратовима 1914. године део чланова Друштва Црвеног крста је остао у Београду и Крушевцу, седиште је пресељено у Ниш, а део се са војском и владом евакуисао на Крф, а затим преко Италије у Швајцарску. Друштво је 1918. Године наставило рад у земљи, а већ 1920. Имало је 40 пододбора и 30.000 чланова. Године 1921. Српско Друштво Црвеног крста је своје тековине пренело на наследника – Друштво Црвеног крста Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Последњи Главни одбор Српског друштва Црвеног крста, предајући крајем 1921. године дужност, оставио је, између осталог, и драгоцене тековине: Нудиљску школу у Београду, два Санаторијума за осакаћене и оболеле у рату у Врњцима и Бањи Ковиљачи, Друштвени дом у Београду, имање на Сави у Београду, Паланачки кисељак, друштвени дом у Нишу, Дезифенкциони завод у Пироту и магацине у Београду и Нишу.

Црвени крст је наставио да постоји и помаже људима у невољи између два светска рата и током окупације земље у Другом светском рату.

У другој половини ХХ века Црвени крст Србије радио је на здравственом просвећивању становништва, збрињавању ратне сирочади, обукама из прве помоћи, организовао је опоравак деце у одмаралиштима Црвеног крста, ангажовао се на мотивисању грађана за добровољно давање крви, као и деловањем у санирању последица поплава, земљотреса и другим природним или људским фактором изазваних нерећа. Црвени крст је збрињавао и децу из Грчке и Мађарске угрожене невољама које су задесиле њихове земље.

Почетком деведесетих Црвени крст Србије реализовао је програм опоравка деце избеглица из бивших југословенских република у грчким породицама. Програм опоравка деце у Грчкој трајао је 17година и њиме било обухваћено 18.000 деце из наше земље.

Крајем XX века у периоду распада Југославије, Црвени крст Србије збрињава велики број избеглица и расељених лица. Од почетка деведесетих година до 2004. Кроз мрежу Црвеног крста Србије, дистрибуирано је 650.000 тона хуманитарне помоћи која је обезбеђена од међународних хуманитарних организација. Помоћ је била намењена најугроженијим категоријама становништва, и то избеглицама, интерно расељеним лицима са Косова и Метохије и социјално угорженим грађанима. Тих година је и до 700.000 избеглица из бивших југословенских Република боравило у Србији, а у једном периоду (1999. и 2000. године) од 7,5 милиона становника Републике Србије, било је преко милион корисника помоћи Црвеног крста. Почетком 2004. године окончани су програми помоћи међународних донатора.

Почетком XXI века у Србији још увек постоји преко 60.000 избеглица из бивших југословенских Република ипреко 200.000 интерно расељених са Косова и Метохије.

Током незапамћених поплава 2014. године Црвени крстје у 39 средина дистрибуирао 5.510 тона помоћи за 50.000 лица погођених поплавама и клизиштима. У овој операцији је учествовало 10.000 волонтера и професионалаца и остварено је милион и по сати волонтерског рада. Те године Србију је задесило још пет ванредних ситуација изазваних природним непогодама у којима је Црвени крст помогао 37.652 породице у 81 средини.

Од средине 2015. године  до данас Црвени крст Србије  пружа помоћ мигрантима који пролазе кроз нашу земљу на путу ка земљама Европске Уније. Од јуна 2015. до данас  Црвени крст Србије поделио је  2.925.733 следовања хуманитарне помоћи мигрантима у стању потребе.

Кроз све године постојања, Црвени крст Србије је деловао поштујући основне принципе Међународног покрета Црвеног крста и Црвеног полумесеца: хуманост, непристрасност, неутралност, независнот, добровољност, јединство и универзалност.

Црвени крст Србије у 2017. години реализовао је следеће активности:

- мотивација добровољних давалаца крви прикупљено је 244.228 јединице крви, што је за 1.316 јединица крви више него у 2016. години, са 3,40% успешности. Током 2017. организовано је 3.448 акција добровољног давања крви, а у припреми и реализацији акција учествовало је 4.418 волонтера Црвеног крста који су одвојили својих 59.633 волонтерска сата за промоцију, регрутовање и задржавање добровољних давалаца крви. На конкурсу „Крв живот значи“ учествовало је 23.745 ученика из 598 основних и 144 средњих школа из 120 средина-организација Црвеног крста у Србији,

- здравствено превентивне активностина тему здравих стилова живота. Кроз различите  едукације Црвени крст Србије је обухватио 37.065 деце и младих и 21.934 одраслих особа. На тему борбе против болести зависности током године  едуковано је 32.587 деце и младих и 3.540 родитеља.

 - обука грађана основним вештинама прве помоћи. Тако је 44.313 грађана Србије у мрежи Црвеног крста Србије обучено у пружању  прве помоћи, а  преко 7.000 школске деце и младих широм Србије је укључено у обуку за  такмичења екипа прве помоћи Црвеног крста

- програм народних кухиња у 77 средина за 35.965 корисника. Tрећину корисника народних кухиња чине деца до 18 година, а већини корисника топли оброк из кухиње је и једини оброк током дана,

- поделa породичних пакета  хране и хигијене у 125 средина у Србији. Црвени крст је директном помоћи обухватио 111.146 појединаца, односно 41.473 породица досегавши до 2.895 насељених места,

- подршкa најугроженијима на Косову и Метохији у виду 8.000 породичних пакета хране и хигијене,

- кроз дистрибутивни систем Црвеног крста Србије подељено је становништву у стању потребе 7.640.852 кг хуманитарне помоћи.

- опоравaк деце из социјално најугроженијих породица у одмаралишту Црвеног крста Србије на мору у Баошићу где је током сезоне  боравило је 2.257 деце

- програм бриге о старијима који се рализује  у 79 организација Црвеног крста захваљујући ангажовању 1.057 волонтера. Укупан број корисника у 2017. години био је 14.139 старијих. Црвени крст Србије наставио је са развијањем група самопомоћи у 36 општинa у Србији, а укупно 1.127 старије особе организоване су у групе самопомоћи,

- заједнички програм  за инклузију ромске деце и деце из осетљивих група у образовање који је реализовало 43 организацијe Црвеног крста у градовима и општинамa. У свакодневним активностима учествовало је 731 дете и млада особа са сметњама у развоју и инвалидитетом и 487 родитеља, као и 1.273 ромске деце и деце из осетљивих група и 660 родитеља,

 - ангажовање младих волонтера у свим областима рада Црвеног крста. Црвени крст у Србији има 14.011 евидентираних младих волонтера. Прошле године 3.604 младе особе почеле су да волонтирају у Црвеном крсту по први пут. У Србији функционишу 57 омладинских теренских јединица Црвеног крста и 28 клубова младих,

- програм Промоција хуманих вредности који су реализовале 102 организације Црвеног крста у градовима и општинама у сарадњи са 248 основних школа, а контунуираним активностима обухваћено је 14.041 ученик, развојним 4.115 деце узраста до 14 година, 671 младих волонтера Црвеног крста, у сарадњи са 381 просветним радником, реализовало је 4.421 радионицу за ученике. Едукатори су интерактивне активности реализовали са 672 групе. Прошле године организован је Фестивал дечјих позоришних представа  у оквиру програма Промоција хуманих вредности на коме је учествовало преко 350 „малих глумаца“, едукованих младих волонтера Црвеног крста, просветних радника и срадника Црвеног крста из 26 средина у Србији. Акција "Безбедност деце у саобраћају" организована је у 137 организација Црвеног крста у којој је учествовало 63.730 деце, "Трку за срећније детињство" је реализовалло 143 организације Црвеног крста са 93.193 учесника у сарадњи са 99 предшколске установе и 681 основном и средњом школом,

- прирпема за несреће и деловање у  у несрећама тако су 2.064 особе (803 породице) примиле 53.841 кг помоћи од Црвеног крста. У одговору на екстремне јануарске зимске непогоде и на ублажавању непосредних последица поплаве, као и олујног ветра и града ангажован је 221 обучени волонтер, који су утрошили укупно 2.891 сати волонтерског рада,

- активности у области Службе тражења тако да је у базу података Службе тражења унето прошле године 30.610 картона цивилних интернираца и ратних војних заробљеника из времена другог светког рата. Од организација  Црвеног крста западне Европе примљено је 585 захтева за тражење 2.340 особа у категорији нерегуларних миграната. Особама које су изгубиле контакт са чланом породице на миграторном путу помогнуто је са 2.495 бесплатних телефонских картица да успоставе међусобни контакт,

- ширење знања о међународном хуманитарном праву и Основним принципа Међународног покрета Црвеног крста и Црвеног полумесеца (Дифузија) и Истраживање међународног хуманитарног права. Организације Црвеног крста у градовима и општинама су својим активностима дифузије обухватиле преко 10.000 ученика и студената и припадника других циљних група. Истраживање хуманитарног права реализовале су 22 организације Црвеног крста са 818 младих волонтера и ученика средњих школа,

- програм борбе против трговине људима у коме  је реализовано преко 1.000 информативних радионица за децу и омладину у школама, маргинализоване и рањиве групе деце и омладине у  домовима за незбринуту децу, ромским насељима, корисници народних кухиња, избеглице и мигранти, волонтере Црвеног крста и професионалце који долазе у контакт са рањивим групама. Од почетка спровођења програма 2005. године превентивну поруку о опасности и мерама заштите од трговине људима примило je више од 300.000 деце и младих,

- међународна  сарадња усмерена је на јачање међународног положаја Црвеног крста Србије као и обезбеђивања програма подршке и помоћи за категорије становништва у стању потребе.