У понедељак 6. фебруара 2017. године у 13 часова Црвени крст Србије обележио је 141 годину постојања и рада у нашој земљи.

Црвени крст Србије основан је у Београду на иницијативу др Владана Ђорђевића, 6. фебруара 1876. године. Први председник Црвеног крста био је митрополит Михајло Јовановић. Црвени крст Србије је једно од првих 15 националних друштава Црвеног крста основаних у свету. На иницијативу Српског Друштва Црвеног крста, 1876. године, Кнежевина Србија је потписала  прву Женевску конвенцију. Црвени крст Србије данас делује као организација са континуитетом међународног признања у непрекидном трајању од 1876. године.

Црвени крст Србије налази се у својој згради у Симиној улици број 19 од 1879. године. Плац за градњу дома Црвеног крста је бесплатно Друштву Црвеног крста уступила кнежевска Влада. Дом је пројектовао и руководио градњом архитекта Министарства грађевине Драгиша Милутиновић.

Први задатак новооснованог друштва Црвеног крста крајем XIX века био је збрињавање избеглица које су долазиле у тадашњу Србију због Босанско-Херцеговачког устанка. Почетком XXI века Црвени крст пружа помоћ мигрантима на путу кроз Србију.

У првој години оснивања, 1876. Српско Друштво Црвеног крста окупило је око 2.000 чланова и основало 35 пододбора. Данас Црвени крст Србије окупља, преко  својих програма помоћи, око 60.000 волонтера. У организацијама Црвеног крста данас је 754 запослених. Однос професионално запослених и волонтера у Црвеном крсту у Србији је 1:80, док је стандард у свету 1:20. У Републици Србији има 186 организација Црвеног крста са преко 278.000 чланова, од којих је  већина младих.

Као сигуран ослонац у ратовима и другим невољама, Српско друштво Црвеног крста добија од Краљевске владе, Законом од 1896. године нарочите повластице. По том закону друштво је аутономно а његов амблем, црвени крст на белом пољу,  заштићен је од сваке злоупотребе. Српско друштво Црвеног крста добија и повластице на железници и право да се бесплатно служи поштом и телеграфом за своју  преписку. Ствари које му стижу из иностранства ослобађају се царине. Исто тако Друштво се ослобађа свих такси код земаљских власти. Партнерски однос са државним институцијама остаје и данас тако да је крајем 2005. године Скупштина Републике Србије усвојила нови Закон о Црвеном крсту. Законом су дефинисана јавна овлашћења која је држава поверила Црвеном крсту. Део програма Црвени крст Србије реализује у сарадњи са Министарством здравља Републике Србије и Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и другим надлежним институцијама.

XX век донео је ново страдање. У рату 1912. године, 1.000 кревета којима је располагао Српски Црвени крст, није било довољно за лечење рањеника и болесника, а 1914. године ни 20.000 кревета, колико је у међувремену обезбедио. Зато се Српски Црвени крст 21. августа 1914. године тражећи помоћ обратио бројним националним друштвима Црвеног крста. Током 1914. и 1915. године своје медицинске мисије или помоћ у материјалу послали су Црвени крст Русије, Француске, Јапана, Грчке, Аргентине, Чилеа, Велике Британије, Америке и Турски Црвени полумесец. И данас се у Крагујевцу, Врњачкој Бањи и Панчеву памти и обележава храброст мисија које су боравиле у Србији. Црвеном крсту Србије данас  помоћ у „мигрантској кризи“ пружају Међународна федерација Црвеног крста и Црвеног полумесеца, Хелп, Каритас, УНХЦР, ИОЦЦ и друге међународне хуманитарне организације.

У ратовима 1914. године део чланова Друштва Црвеног крста је остао у Београду и Крушевцу, седиште је пресељено у Ниш, а део се са војском и владом евакуисао на Крф, а затим преко Италије у Швајцарску. Друштво је 1918. године наставило рад у земљи, а већ 1920. имало је 40 пододбора и 30.000 чланова. Године 1921. Српско Друштво Црвеног крста је своје тековине пренело на наследника - Друштво Црвеног крста Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Последњи Главни одбор Српског друштва Црвеног крста, предајући крајем 1921. године дужност, оставио је, између осталог, и драгоцене тековине: Нудиљску школу у Београду, два Санаторијума за осакаћене и оболеле у рату у Врњцима и Бањи Ковиљачи, Друштвени дом у Београду, имање на Сави у Београду, Паланачки кисељак, друштвени дом у Нишу, Дезифенкциони завод у Пироту и магацине у Београду и Нишу.

Промена имена Друштва Црвеног крста уследила је са каснијим променама имена државе у оквиру које је Црвени крст деловао. Црвени крст је наставио да постоји и помаже људима у невољи између два светска рата и током окупације земље у Другом светском рату.

У другој половини ХХ века Црвени крст Србије радио је на здравственом просвећивању становништва, збрињавању ратне сирочади, обукама из прве помоћи, организовао је опоравак деце  у одмаралиштима Црвеног крста, бавио се мотивисањем за добровољно давање крви као и деловањем у поплавама, земљотресима и другим катастрофама. Црвени крст је збрињавао и децу из Грчке и Мађарске угрожене невољама које су задесиле њихове земље. Почетком деведесетих Црвени крст Србије реализовао је програм опоравка деце избеглица из бивших југословенских република у грчким породицама. Програм опоравка деце у Грчкој трајао је 18 година и њиме било обухваћено 18.000 деце из наше земље.

Крајем XX века у периоду распада Југославије, Црвени крст Србије збрињава велики број избеглица и расељених. Кроз мрежу Црвеног крста Србије, од почетка деведесетих година до 2004. године дистрибуирано је 650.000 тона хуманитарне помоћи која је обезбеђена од међународних хуманитарних организација. Помоћ је била намењена најугроженијим категоријама становништва, и то избеглицама, интерно расељеним лицима са Косова и Метохије и социјално угорженим грађанима. Тих година је и до 700.000 избеглица из бивших југословенских Република боравило у Србији, а у једном периоду (1999. и 2000. године) од 7,5 милиона становника Републике Србије, било је преко милион корисника помоћи Црвеног крста. Почетком 2004. године престали су програми помоћи међународних донатора.

Почетком XXI века у Србији још увек постоји преко 60.000 избеглица из бивших југославенких Република  и преко 200.000 интерно расељених са Косова и Метохије. Црвени крст Србије у 2016. години наставља и са програмом народних кухиња у 76 средина за 35.560 корисника. Чак трећина корисника народних кухиња су деца до 18 година.

Током незапамћених поплава 2014. године Црвени крст је у 39 средина дистрибуирао 5.510 тона помоћи за 50.000 погођених поплавама и клизиштима. У овој операцији је учествовало 10.000 волонтера и професионалаца и остварено је милион и по сати  волонтерског рада. Те године Србију је задесило још пет ванредних ситуација изазваних природним непогодама у којима је Црвени крст помогао 37.652 породице у 81 средини.

Прошла, 2015. година обележена је помоћима које је Црвени крст Србије пружао мигантима који су прошли кроз нашу земљу. Од 10. јуна 2015. до данас помоћ у храни, средствима за личну хигијену и беби пакетима примило је 458.778 мигранта на девет пунктова Црвеног крста у Прешеву, Кањижи, Суботици, Сомбору, Шиду, Неготину, Зајечару, Димитровграду и Београду. Свакодневно 280 волонтера Црвеног крста помаже 24 сата дневно у пружању помоћи мигрантима.

Данас Црвени крст Србије делује као организација са континуитетом  међународног признања у непрекидном трајању од 1876. године .У саставу Црвеног крста Србије  се  данас налазе  : две  покрајинске организације  и 183 организације Црвеног крста у градовима и општинама.

На свим нивоима организовања запослено је 750 професионалаца, а у реализацију програма укључено је преко 60.000 волонтера, од којих 60 одсто чине млади.