Представљање резултата истраживања „Старење и дигитална укљученост“
Црвени крст Србије и Институт друштвених наука представили су 11. децембра 2019. године у београдском Медија центру резултате истраживања „Старење и дигитална укљученост“ које је спроведено током 2019. године у оквиру пројекта „Приступ старијих особа информационим и комуникационим технологијама“ уз подршку Популационог фонда Уједињених нација (UNFPA). На конференцији за штампу говорили су Наташа Тодоровић, стручна сарадница Црвеног крста Србије, Горан Башић, Директор Института друштвених наука, Бранкица Јанковић, Повереница за заштиту равноправности и Невена Шовић, представница UNFPA, а поред резултата истраживања представљен је и Водич за е-услуге за старије креира током пројекта .
Истраживањем је обухваћено по десет старијих особа из 29 општина у Србији са циљем да се утврди степен дигиталне укључености старијих особа у Србији, конкретно њихова свест о постојању различитих онлајн сервиса и учесталост њиховог коришћења. Додатно, организоване су и четири фокус групе са укупно 42 учесника за потребе квалитативне компоненте истраживања. Истраживање је обухватило 303 особе старије од 65 година, од којих су 51 одсто били мушкарци и 49 одсто жене.
На конференцији за штампу је истакнуто да 43% старијих никада није користило интернет а да од оних који га јесу користили 90% никада не користи услуге е-управе или е-банкинга. Од онлајн услуга највећи број старијих (45%) користи апликацију Вибер а њу следи Скyпе са 27% што указује да старији интернет користе већински за комуницирање са родбином. Разлози што веома мали број њих користи услуге е-управе или е-банкинга обухватају сумње у сопствено знање и капацитет за усвајање нових вештина, али и недовољну свест о томе какве им све могућности ови сервиси пружају. Као најчешћи разлог је ипак наведено то да су старији навикли да плаћају рачуне на шалтерима јер на тај начин комуницирају са људима.
Истраживање је показало и велике разлике између старијих са вишим и нижим нивоом образовања у погледу дигиталне укључености (78% старијих са високим нивоом образовања поседује рачунар, а 74% паметан телефон, док 79% старијих са основним не поседује рачунар а 86% њих нема паметан телефон), као и велике разлике између урбаног и руралног старијег становништва (63% градског старијег становништва има рачунар а 57% паметан телефон док свега 11% сеоског има рачунар а свега 9% паметан телефон).
Имајући у виду ове разлике као и брз темпо развоја дигиталне технологије а у оквиру ког се не обраћа довољно пажње на приступачност старијим генерацијама које могу имати проблем са видом, инвалидитетом или нечим другим, на конференцији за штампу је истакнуто да је потребно улагати у целоживотно учење и дизајн технологија и услуга који ће бити доступнији свим категоријама становништва, али и да је неопходно обезбедити алтернативне приступе услугама за оне старије особе које из различитих разлога не могу или не желе да им приступају онлајн како би се умањио ризик од њихове искључености.
Публикација са резултатима истраживања:
Водич за коришћење е-услуга:
