Црвени крст Србије и Повереница за заштиту равноправности у понедељак 26. децембра 2016. године одржали су конференцију за медије поводом истраживања "Положај старијих на селу". Истраживање је спроведено током 2016. године уз подршку Популационог фонда Уједињених нација (УНФПА), Канцеларија у Београду.

На конференцији су говорили: Проф др Драган Радовановић, Председник Црвеног крста Србије, Марија Раковић, Популациони фонд Уједињених нација (УНФПА), Бранкица Јанковић, Повереница за заштиту равноправности, Градимир Зајић, социолог и Наташа Тодоровић, Црвени крст Србије.

Циљеви истраживања били су: да се утврде околности у којима старије особе у руралним срединама живе? да се утврди доступност услуга на селу,пре свега здравствене и социјалне заштите, као и друге јавне услуге, укључујући и транспорт? да се утврде потребе старијих који живе на селу? да се дају оптималне препоруке за побољшање квалитета живота старијих и промовишу примери добре праксе и да се глас старијих особа које живе на селу у Србији чује?

Прва активност је била реализација 5 фокус група у којима је учествовало 56 старијих особа из пет општина у Србији. Њихови одговори послужили су за дизајнирање упитника за истраживање.

Истраживање је спроведено у периоду август – новембар 2016. године на територији Републике Србије на случајном, репрезентативном узорку од 685 испитаника узраста старијег од 65 година који живе на селу (развијено и неразвијено село). Упитник је имао 70 питања и 7 тематских области. На северу Републике (град Београд , Војводина) анкетирано је 189 старијих особа са села, а на југу Републике (Шумадија, Западна Србија, Источна Србија, Јужна Србија) анкетирано је 496 особа са села старијих од 65 година. Средње време анкетирања је 46 минута , најчешће време анкетирања 30 минута.

У узорку је било 56% жена, просечна старост је била 74.6 година, а 10% испитаника је старије од 85 година,41% без основног образовања, 59% пољопривредници и домаћице.

Истраживање је омогућило да се сагледају изазови са којима се сусрећу сами старији, њихове породице, али и локалне заједнице због смањне густине становника на селу. А то су: смањен приступ услугама здравствене и социјалне заштите; смањено интересовање професионалних пружалаца услуга за рад у руралним областима; смањење неформалних мрежа подршке – миграције у урбане области; недовољна информисаност о услугама и правима; непрепознавање менталних болести (депресија, деменција); неекономичност пружања транспортних услуга у областима са малом густином становништва; лимитиран приступ транспортним капацитетима прилагођеним потребама старијих, социјална изолација, мали број и лош приступ социјалним и културним активностима, као и могућностима за учење; недостатак опреме која олакшава самосталан живот.

Подаци из истраживања и утврђени изазови омогућиће да се напишу препоруке које би побољшале квалитет живота у старости и обезбедиле достојанство старијим особама које живе на селу.