Данас је округлим столом под називом „У сусрет јубилеју: 149 година Црвеног крста Србије“ обележен безмало један и по век постојања најстарије хуманитарне организације у Србији.  

Присутнима су се обратити генерални секретар Црвеног крста Србије Љубомир Миладиновић, шефица регионалне делегације Међународног Црвеног крста Јелена Стијачић, државни секретар у Министарству здравља доктор Мирсад Ђерлек, председник Црвеног крста Ужице Слободан Љубичић, секретарка Црвеног крста Зрењанин Александра Танасијевић, секретар Црвеног крста Нови Сад др Драган Лазић, Слађана Милетић, секретарка Црвеног крста Пећ.

Миладиновић је подсетио присутне на саме почетке рада Црвеног крста Србије 1876. године и на др Владана Ђорђевића на чију је иницијативу организација основана у Србији. „У таквим околностима, годинама нечовечних сукоба, доктор Владан Ђорђевић желео је да се ублажи људска патња, обезбеди поштовање људске личности, заштите живот и здравље и помогну они којима је помоћ потребна“, казао је Миладиновић. Он је истакао да је Црвени крст Србије, основан под именом Српско Друштво Црвеног крста, било једно од првих 15 друштава Црвеног крста у целом свету, те да је за кратко време од оснивања имало 35 пододбора и 2000 чланова, а да је главни одбор успео код владе да издејствује већ почетком априла исте 1876. пристанак на Женевске конвенције. Миладиновић је напоменуо да је у почетку усмерење свих који су делали под знаком Црвеног крста било помагање у рату, међутим да се рад није завршавао са полагањем оружја већ су активности настављане и у мирнодопским условима, будући да је Црвени крст пружао помоћ грађанима, свима који су морали да се носе са последицама природних катастрофа, са мукама сиромаштва, болести и немоћи

„Црвени крст Србије јесте хуманитарна, независна, добровољна организација која заједно са својим пријатељима-партнерима, својим запосленима, мрежом волонтера и свим људима великог срца већ пуних 149 година ради на важном задатку: на помоћи и подршци угроженима. Тако ће бити и у будућности“, закључио је Миладиновић.

Стијачић je указала на дугу и блиску сарадњу Црвеног крста Србије и Међународног комитета Црвеног крста на бројним програмима и задацима – од пружања помоћи током ратова и природних несрећа до заштите права рањивих група, од интерно расељених лица, избеглица и миграната, до ратних заробљеника и породица несталих лица. Она је указала на то да је само 13 година након оснивања Међународног комитета Црвеног крста, Црвени крст Србије постао део глобалног хуманитарног покрета, препознајући универзалне принципе хуманости, непристрасности, неутралности и солидарности као кључне за своје деловање.

„Позивам вас све да заједно наставимо да градимо хуманији свет и да наш рад оставимо као наслеђе будућим генерацијама. 149 година постојања једног Националног друштва је велико достигнуће, али то је само један корак ка крајњем циљу – да ниједно људско биће не остане заборављено и да солидарност увек пронађе пут ка људима којима су потребни помоћ и подршка“, рекла је Стијачић. 

Ђерлек је истакао емпатију према онима који траже помоћ коју промовише Црвени крст Србије као значајан допринос градњи хуманог друштва. Он је нагласио да је Министарство здравља увек отворено за сарадњу са Црвеним крстом Србије будући да је мрежа људи коју је Црвени крст изградио на целој територији Републике Србије драгоцена, а уиграност особља и волонтера таква да нико не остаје без нужне помоћи кад му она затреба. Према његовим речима, људи и у најудаљенијим местима, у руралним подручјима имају могућност да добију све што и они који живе у већим градовима. „У сарадњи бринемо о животима и здрављу људи и сигуран сам да ће Црвени крст Србије наставити са оним активностима које вам је држава доделила Законом о Црвеном крсту, а то је у првом реду промоција добровољног давања крви“, казао је Ђерлек и додао да је допринос Црвеног крста у овој области од изузетног значаја те да болнице не би могле несметано да обављају свој рад да није Црвеног крста. На крају излагања, државни секретар је подвукао да је Црвени крст једна од бројних и важних карика у ланцу здравственог система Републике Србије, између осталог и преко бројних едукација које промовишу здраве стилове живота.

Представници организација у градовима и општинама који су у протеклом времену прославили своје јубилеје и тим поводом објавили монографије о раду дугом преко 100 и 140 година говорили су о историји својих организација: председник Црвеног крста Ужице Слободан Љубичић, секретарка Црвеног крста Зрењанин Александра Танасијевић, секретар Црвеног крста Нови Сад др Драган Лазић, Слађана Милетић, секретарка Црвеног крста Пећ.

Данашњем округлом столу, поред бројних партнера Црвеног крста Србије, волонтера, запослених и чланова Упрваног одбора наше организације, били су присутни и представник Сектора за социјалну заштиту Милован Стојић из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, госпођа Марија Дудуковић из Канцеларије за Косово и Метохију Владе Републике Србије, Ивана Бошковић и Маја Васовић, представнице Комисије за нестала лица Владе Републике Србије.

Двадесетпетог јануара, по старом календару, односно 6. фебруара по новом, 1876. године, на иницијативу др Владана Ђорђевића, угледног војног лекара, у Дворани београдске општине, основано је Српско друштво Црвеног крста.

За првог председника изабран је митрополит Михајло Јовановић, а Управу је чинило неколико угледних грађана тадашње Србије.

Први задатак новооснованог Друштва био је збрињавање избеглица које су долазиле због Херцеговачког устанка. У години оснивања, Српско Друштво Црвеног крста окупило је око 2000 чланова и основало је 35 пододбора у земљи. Исте године, 24.марта на иницијативу Српског друштва Црвеног крста Кнежевине Србије приступила је Женевским конвенцијама. Кнежевина Србија високо је ценила залагање Друштва у помоћи људима, а основни задатак тадашњег Црвеног крста био је помоћ војном санитету. Кнез Милан Обреновић одликовао је председника Црвеног крста Великим крстом Таковског реда, а 11. јуна 1876. године Међународни комитет Црвеног крста признао је Српско друштво Црвеног крста.