Данас је у згради Југословенске кинотеке одржана свечаност поводом обележавања 148 година постојања Црвеног крста Србије. 

Присутнима су се обратили председник Црвеног крста Србије проф. др Драган Радовановић, Његова Светост Патријатрх српски господин Порфирије, шефица регионалне делегације Међународног комитета Црвеног крста Јелена Стијачић, министарка здравља проф. др Даница Грујичић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић, државни секретар у Министарству за бригу о породици и демографију Мирко Јанић, државни секретар Министарства просвете др Ивица Радовић.

Радовановић је подсетио присутне да је у згради Југословенске кинотеке, тадашње Дворане београдске општине, др Владан Ђорђевић одржао два предавања након којих је формирано Српско друштво Црвеног крста где су значајне улоге имали високи интелектуалци тога доба. Непосредан повод за формирања ове хуманитарне организације, како је рекао Радовановић, осврћући се на историју Црвеног крста, био је Херцеговачки устанак.

„Од самог почетка лествица захтева била је постављена високо пред Црвени крст“, казао је Радовановић и додао да су најважнији услови за ефикасан рад разграната мрежа организација и армија волонтера. Он је истакао да мрежа волонтера који свој рад и време дарују народу омогућава да Црвени крст стигне до свакога коме је помоћ потребна. „Данас 37.000 волонтера свакодневно учествује у програмима Црвеног крста, а још 32.000 се повремено прикључују активностима организације. Оволики број волонтера је мера квалитета и ефикасности рада Црвеног крста, али говори и о души нашег народа, о емпатији, часности и поштењу његовом“, казао је он и додао да је током времена Црвени крст постао део бића нашег народа. „Српски сељак није написао ниједан од седам фундаменталних принципа Црвеног крста, али их је све одбранио срцем, моралом и чашћу. Зато можемо да кажемо да је Црвени крст народ и да је народ Црвени крст.“

Радовановић је нагласио да је у 2023. години активностима Црвеног крста било обухваћено милион и тридесет хиљада грађана и да је дистрибуирано 4.720 тона помоћи, као и да то не би било могуће без подршке Владе Републике Србије, Министарства здравља и свих партнера који обезбеђују средства за активности и програме Црвеног крста.

Стијачић je указала на то да је мисија Покрета Црвеног крста и Црвеног полумесеца ублажавање људске патње, заштита живота и здравља појединца те да су, радећи у партнерству, Црвени крст Србије и Међународни комитет Црвеног крста  развили веома квалитетну сарадњу, изградили поверење и развили искуство које су уградили у бројне програме намењене рањивим групама друштва. Она је посебно истакла значај преношења знања о међународном хуманитарном праву које постоји како бисмо и у времену сукоба ублажили ужасне ефекте рата и како би се задржао одређени степен хуманости и у најгорем добу.

Патријарх српски Порфирије скренуо је пажњу на нераскидиву везу између крста као симбола страдања, васкрсења и спасења са хуманошћу и нагласио да снага мисије Црвеног крста лежи у пожртвовању и служењу најугроженијима. Он је истакао и јаку везу између Црвеног крста и цркве, будући да је први председник Српског друштва Црвеног крста био митрополит Михаило Јовановић, те да је ова плодотворна сарадња у трајању од 148 година доказ љубави и поштовања човека према човеку коју негују Црвени крст и црква.

Министарка Грујичић казала да, како током историје, тако  и у данашњим данима, човечанство налази начин да покаже милосрђе, људскост, солидарност. Према њеним речима, сви симболи иза којих стоји идеја милосрђа враћају хуманост у нехуманим временима. Црвени крст је према њеним речима био једина нада и утеха страдалницима у два светска рата. „У Црвеном крсту раде они који показују милосрђе без обзира на непријатељства, они су мостови који спајају наизглед неспојиве разлике међу људима, што бисмо ми хирурзи рекли, шију ране човечанства“, казала је министарка и додала да је Црвени крст Србије од својих почетака до данас увек ту за оне којима је помоћ потребна.

Министар Селаковић је указао на различите важне нивое постојања друштва који су били од оснивања Црвеног крста Србије оличени у високим представницима ове дуговечне хуманитарне организације. У митрополиту Јовановићу, према његовим речима, била је присутна црква, у краљици Наталији држава, у др Владану Ђорђевићу струка, медицина, а у Илији Коларцу добростојећи грађани-добротвори. „Црвени крст данас је један од главних прегалаца хуманитарног деловања државе Србије и нашег друштва“, казао је министар и истакао да ће Влада Републике Србије и Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања наставити да подржавају програме Црвеног крста.

Јанић и професор Радовић истакли су везе између министарстава чији су представници и Црвеног крста Србије и честитали запосленима и волонтерима на њиховом неуморном раду у служби хуманости, солидарности и бризи за другог.

Преко видео-поруке, новоизабрана председница Међународне федерације друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца госпођа Кејт Форбс пожелела је нашем националном друштву много среће у даљем раду и похвалила посвећеност унапређењу живота и неговању осећаја заједништва и солидарности које баштини Црвени крст Србије. Она је подсетила на то да је представник Америчког Црвеног крста донео у нашу земљу прву кошаркашку лопту и тако утицао на развој овог трофејног спорта у Србији.

„Док славите овај значајан јубилеј, важно је сетити се многих живота које сте дотакли и великог утицаја који сте направили. Ова годишњица није само прослава прошлости, већ и потврда ваше сталне посвећености хуманитарним вредностима. Ваш рад нас подсећа на нашу заједничку хуманост и важност пружања помоћи људима око нас“, казала је Форбс.

Представили смо троје наших волонтера који су, свако у својој области, учинили херојско дело и показали да су часни представници наше хуманитарне организације: госпођа Персида Мијаиловић која је дошла из Деспотовца, најстарија волонтерка коју смо представили - она је симбол добровољног давалаштва крви и велика промотерка ове важне активности Црвеног крста, Филип Ројевић, спасилац, који долази са Косова и Метохије и који је на Копаонику од смрзавања спасао залуталог шетача и Милица Нађ која из Сомбора, она је као 15-огодишњакиња спасила на путу до школе баку са срчаним застојем и тако сачувала један живот.

На свечаности је био присутан велики број гостију из дипломатског кора, највиши представници Црвеног крста из Републике Српске и Црне Горе и стална координаторка Уједињених нација у Србији Франсоаз Жакоб.

Најзначајнији датум прославили смо у згради Југословенске кинотеке зато што је оснивач Црвеног крста Србије др Владан Ђорђевић почетком јануара 1876. године организовао два предавања са темом „Црвени крст на белој застави“ управо у овој згради.Том приликом, изложио је предлог да се у Србији оснује „мрежа дружина и одбора који би у мирно доба спремали оно што треба рањеницима и болесницима у ратно доба“. Тако је, као једно од првих 15 у читавом свету, формирано Српско друштво Црвеног крста. Оно је касније прерасло у међународно признато национално удружење: Црвени крст Србије.