Данас су у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“, Црвени крст Србије, Међународни комитет Црвеног крста, регионална делегација у Београду и Амбасада Швајцарске у Србији панел-дискусијом и изложбом под називом „Дијалози о хуманости“ обележили 75 година Женевских конвенција.

Присутнима су се на почетку обратили проф. др Драган Радовановић, председник Црвеног крста Србије, Њ.Е. Ане Лугон-Мулин, амбасадорка Швајцарске у Србији, госпођа Катарина Лалић Смајевић, помоћница министра за мултилатералну сарадњу, госпођа Јелена Стијачић, шефица Регионалне делегације Међународног комитета Црвеног крста у Београду и проф. др Александар Јерков, управник Универзитетске библиотеке у Београду.

Радовановић је подсетио да Женевске конвенције представљају срж међународног хуманитарног права и кључни правни оквир за заштиту жртава оружаних сукоба. Према његовим речима, кроз њихову универзалну примену, свет је добио снажно оруђе у борби за очување хуманости и достојанства у најтежим тренуцима.

„Захваљујући конвенцијама обезбеђена је медицинска помоћ рањеницима и болесницима у оржаним сукобима, право на хуманитарну помоћ и право породица да добију информацију о својим несталим члановима“, казао је Радовановић и додао да је кључна улога нашег националног друштва да будемо гарант хуманости, како у мирнодопским временима, тако и у тренуцима кризе и конфликта.

„Ове конвенције пружају правни и етички оквир за активности службе тражења у оквиру Покрета Црвеног крста и Црвеног полумесеца. Помажући у обнављању породичних веза и разјашњавању судбине несталих особа, Служба тражења значајно доприноси очувању људског достојанства, чак и усред сукоба и катастрофа“, рекао је он и нагласио да ће Црвени крст Србије наставити да сарађује са Владом Србије и међународним организацијама јер једино константни и заједнички напори могу да обезбеде поштовање ових конвенција и осигурају да хуманитарни принцип не буде заборављен у сукобима.

Њ.Е. Ане Лугон-Моулин је казала да је постављање граница у рату старо колико и само ратовање, а да је пре 75 година, 12. августа 1949. године, свет постигао велики успех за међународно хуманитарно право усвајањем Женевских конвенција које је до сада ратификовало 196 земаља. Она је истакла да су и данас ова правила релевантна и да штите људе од тешких последица оружаних сукоба. „Ова годишњица је прилика да се све земље подсете да имају обавезу да поштују Женевске конвенције у свим околностима“, закључила је Лугон-Моулин.

Стијачић се сложила да су данас Женевске конвенције релевантније него икад и нагласила да је Међународни комитет Црвеног крста био је кључни покретач њиховог настанка и, до данас, остао главни старатељ да се осигура њихова доследна примена. Она је скренула пажњу на то да су намерна кршења међународног хуманитарног права као и произвољна тумачења његових одредаба и даље главни извор забринутости у Међународном Црвеном крсту. Све присутне још једном је подсетила да су Женевске конвенције и њихови Додатни протоколи поставили неупитне стандарде хуманости: „Тражи се да сваки рањени војник заслужује негу, да су заробљеници заштићени од мучења и убијања, цивили поштеђени излагања борбеним дејствима, да цивилна и здравствена инфраструктура није предмет уништавања а да се медицинским и хуманитарним радницима гарантује заштита и обезбеди могућност да пруже помоћ угроженима.“

Лалић Смајевић је покренула питање поштовања правила истакнутих у Конвенцијама, будући да никад није по среди недостатак граница које су установљене Конвенцијама већ њихово кршење.

Након уводних излагања, професори универзитета у Србији одржали су једночасовну панел-дискусију коју је модерирала проф. др Весна Кнежевић Предић. Догађај је завршен отварањем изложбе „Дијалози о човечанству“, која се састоји од 29 фотографија, а које имају директну или индиректну везу са хуманитарним принципима.

Ученици панела били су: проф. др Бојан Тубић, Правни факултет Универзитета у Новом Саду, проф. др Вања Роквић, Факултет безбедности Универзитета у Београду, доцент др Сања Ђорђевић Алексовски, Правни факултет Универзитета у Нишу, доцент др Јања Симентић Поповић, Факултет политичких наука Универзитета у Београду.

Сви су сагласни са тим да су Конвенције релеванте данас као и увек али да је због нових околности неопходно колико то да укључе и нове начине ратовања толико и то да се врате на основне постулате човечности.

Универзално ратификоване, Женевске конвенције су плод политичке воље свих држава да се подстакне примена међународног права, мултилатералне сарадње и хуманитарних принципа у времену када сукоби и даље изазивају патњу многим жртвама.