У Привредној комори Србије 4. октобра одржана је конференција под називом ,,Моја будућност – чија је брига? Инклузивно друштво за старије особе” која је била посвећена иновацијама у области бриге и неге старијих особа, промоцији здравог старења, дигиталној писмености, као и достигнућима и изазовима са којима се суочавају старије особе и њихови неговатељи. Конференцију су заједнички организовали Канцеларија аташеа за социјалну заштиту, здравље и заштиту потрошача Републике Аустрије у Републици Србији, Популациони фонд Уједињених нација у Србији, Црвени крст Србије, Повереник за заштиту равноправности и Привредна комора Србије.

Циљ конференције био је да се скрене пажња да су демографске промене важна тема којој морамо да прилагодимо наше јавне политике, услуге  и да почнемо више да користимо савремене технологије како бисмо унапредили квалитет неге.

На отварању конференције су говорили Михајло Весовић из Привредне коморе Србије, Ђорђе Тодоров, државни секретар из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Њ. Е Кристиан Ебнер амбасадор Републике Аустрије, Андреас Шалер из Министарства за социјална питања Републике Аустрије стална координаторка УН у Србији Матилде Мордт, председник Црвеног крста Србије проф.др Драган Радовановић и Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности.

Свакако старење популације је главни глобални тренд који мења друштва широм света. Очекивани животни век при рођењу сада премашује 75 година у половини земаља света, што је 25 година дуже него 1950. године ако то преведемо у године очекивани животни век је био 50 година, то је велико достигнуће науке, али и превенције, такође је  и изазов на који треба да се прилагодимо - рекао је проф. др Драган Радовановић.

У оквиру конференције организована су три панела. У првом панелу под називом “Старење у дигиталној ери: права, могућности и одговорност” учествовала је Наташа Тодоровић из Црвеног крста Србије.

Наташа Тодоровић је говорила о ејџизму односно дискриминацији на основу година у овој области која може представљати препреку за усвајање и коришћење дигиталних технологија. Стереотипи и предрасуде о способности и спремности старијих особа да користе дигиталне технологије су широко распрострањени, често занемарујући њихову разноликост у вештинама и искуствима. Прикази старијих људи као технофоба, неспособних или незаинтересованих за технолошки напредак су свеприсутни и нашироко прихваћени у цртаним филмовима, медијима, рођенданским честиткама, рекламама и свакодневним друштвеним интеракцијама. Током живота, старије особе могу усвојити негативне наративе о "старијем кориснику технологије" и интернализовати стереотипе повезане са старошћу.

На конференцији је био приказан део представе “Пробуђене: 11/2 Старијих жена”, удружења Артичока, редитељке Бранке Б. Бајић. Овај пројекат окупља старије жене из Новог Сада које након шестомесечног драмског процеса говоре о старењу и предрасудама са којима се суочавају.