Међународни дан неге и подршке, 29. октобар
На иницијативу Генералне скупштине Уједињених нација, ове године се по први пут обележава Међународни дан неге и подршке, 29. октобар.
Пружање неге, плаћено и неплаћено, једна је од најважнијих компоненти одговора друштва на демографско старење. Пружање неге обухвата директне, личне активности, као што је храњење бебе или неговање болесног партнера; и активности индиректне неге, као што су кување и чишćење простора. Плаćено пружање неге обављају формални неговатељи као што су медицинске сестре, лекари, васпитачи и неговатељице. Неплаћено пружање неге је домен рада неформалних неговатеља, а који су најчешће блиски чланови породице особе којој се пружа нега, родбина, пријатељи или суседи. Неформална нега је стуб сваког система дуготрајне неге у свету са стотинама милиона неформалних неговатеља без чијих услуга би се ови системи урушили, а који у највећем броју случајева немају подршку у едукацији, приступу тржишту рада итд.
Процењује се да на глобалном нивоу корпус радне снаге која се бави негом чини 249 милиона жена и 132 милиона мушкараца. Предвиђа се да ће до 2030. године број корисника неге достићи 2,3 милијарде, са додатних сто милиона старијих особа сто милиона деце узраста од 6 до 14 година којима ће бити потребна нега. Пружаоци неплаћене, неформалне неге највећим делом јесу жене (76,2%), а које у пружање неге улажу чак 3,2 пута више времена од мушкараца.
Имајући у виду потребу за улагањем у економију неге и стварањем родно одговорних, јаких и резилијентних, инклузивних и старосно осетљивих система неге и подршке који укључују пуно поштовање људских права, а са циљем признавања, вредновања, смањења и прерасподеле неплаћене неге и подршке, Генерална скупштина Уједињених нација је одлучила да 29. октобар прогласи Међународним даном неге и подршке.
Црвени крст Србије се већ годинама бави подршком неформалним неговатељима кроз своје различите пројекте. Истраживање „Ментално здравље неформалнуих неговатеља“ спроведено је 2020. годие у сарадњи са Медицинским факултетом Универзитета у Београду а уз подршку Популационог фонда Уједињених нација (УНФПА) и његови резултати представљени су у публикацији коју је издао Црвени крст Србије:
У оквиру пројекта „Иновативне услуге у локалним заједницама (И-ЦЦЦ)“, који се реализује уз подршку Европске уније, Аустријске развојне агенције и Аустријског Црвеног крста, Црвени крст Србије израдио је серију едукативних кратиких филмова намењених неформалним неговатељима а који се баве различитим аспектима пружања неге у кућним условима:
У оквиру истог пројекта, Црвени крст Србије издао је и водич „Ја, неформални неговатељ“, штампану и дигиталну публикацију намењену свима који брину о својим остарелим родитељима и који су растрзани између различитих обавеза, са једне стране, и емоционалних и етичких дилема, са друге стране. Водич могу да користе не само они који тренутно брину о старијој особи, већ и они који желе да се припреме за негу у блиској будућности:
https://www.redcross.org.rs/sr/resursi/%C5%A1tampane-publikacije/ja-neformalni-negovatelj/
Коначно, истраживање „Приступ услугама дуготрајне неге“ спроведено у оквиру пројекта „Јачање отпорности старијих особа и особа са инвалидитетом током ЦОВИД-19 и будућих катастрофа“, такође реализованог уз подршку Европске уније, Аустријске развојне агенције и Аустријског Црвеног крста, показало је да у Србији изразита већина (90,5%) испитаних који се у обављању дневних активности ослањају на подршку неформалних неговатеља не добија никакву накнаду од државе за туђу негу и помоћ, а свега у 23,3% случајева неформални неговатељи добијају неке стручне савете о пружању неге од одговарајућих организација и институција попут установа социјалне заштите, здравствене заштите или хуманитарних организација: