МЕЂУНАРОДНИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ НАСИЉА НАД СТАРИЈИМ ОСОБАМА
«Не затварајмо очи: зауставимо злостављање старијих«
У Свечаној Сали Црвеног крста Србије обележен је 15. јун, Међународни дан борбе против насиља над старијим особама. Црвени крст Србије је у сарадњи са Повереницом за заштиту равноправности и уз подршку Популационог фонда Уједињених нација организовао округли сто под називом „Не затварајмо очи: зауставимо злостављање старијих“.
Овогодишњи округли сто био је посвећен сензибилизацији јавности и професионалаца на тему дискриминације и насиља над старијима уз нагласак на промовисању нове конвенције Уједњених нација о правима старијих. Скупу је присуствовало седамдесетседам званица из јавног, цивилног и међународног сектора, као и представници медија.
Госпођа Весна Миленовић, генерални секретар Црвеног крста Србије је отворила скуп говорећи о сада већ десетогодишњој традицији обележавања овог датума од стране Црвеног крста Србије на чију је иницијативу овај датум у Србији и уврштен у календар догађаја. У њеном излагању изнесени су подаци о насиљу над старијим особама у Србији, углавном прикупљени и обрађени захваљујући континуираној сарадњи између Црвеног крста Србије и Поверенице за заштиту равноправности и заједнички организованим и спроведеним истраживањима чији извештаји који остају најрелевантнији публиковани подаци о о различитим формама насиља и злостављања старијих у Србији. Последње истраживање студија под називом “Добро чувана породична тајна” у којој је учествовало 800 старијих особа показала је следеће резултате: да 19,8% старијих особа у Србији доживело неки облик злостављања током трећег животног доба, у последњих годину дана насиље је доживело 11% старијих, а вишеструко злостављање (комбинацију више типова злостављања) доживело је 5,5% старијих.
Господин Александар Вулин, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у влади Србије је потврдио посвећеност овог министарства даљем раду на сузбијању и превенирању насиља над старијима, говорећи о потреби да држава сарађује са цивилним сектором и заједницама на не само стратешком приступу решавању овог проблема већ и на отварању породица према заједници и друштву како би се онај најприкривенији облик злостављања старијих – породични – решавао заједничким напорима. Министар је најавио нови стратешки документ који ће бити представљен влади Србије када буде била конституисана као и сугестију да се 2017. година прогласи годином међугенерацијске солидарности.
Госпођа Емила Спасојевић је испред Повереника за заштиту равноправности говорила о правним аспектима заштите старијих и поновила посвећеност овог независног тела решавању овог питања и пружању подршке онима који пријаве да су им права угрожена.
Госпођа Марија Раковић из Популационог фонда Уједињених Нација је говорила о дугогодишњој сарадњи са Црвеним крстом Србије на темама које се тичу старијих и о томе да је Србија водећа држава у региону у одређеним аспектима заштите права старијих особа и пружања подршке старијима.
Dr Elisabeth Pittermann из аустријског Савеза пензионера је презентирала аустријска искуства о борби против насиља над старијима говорећи о институционалним формама насиља и злостављања али и о насиљу у породици и начинима на које се то у Аустрији решава правно и оперативно.
Госпођа Наташа Тодоровић из Црвеног крста Србије је представила предлог нове конвенције Уједињених нација о правима старијих особа формулисане од стране међународне организације ХелпАге Интернатионал излажући детаљно све форме заштите различитих права старијих особа и хармонизацију те заштите са оним што свакој особи друштво гарантује кроз законодавство и међународне споразуме.
Др Славица Голубовић из Геронтолошког центра Беогард презентирала је податке везане за дискриминацију и злостављање старијих особа које болују од деменције и институционалним, али и социјалним аспектима превенције и заштите од овуих форми насиља.
У дискусији која је уследила, представници јавног и цивилног сектора су говорили о даљим стратешким приоритетима али и оперативним начинима заједничког и комплементарног рада на решавању овог проблема о коме се у друштву и даље исувише мало зна и нерадо говори.