Црвени крст Србије је у Дому омладине 5. априла у оквиру Пролећног фестивала здравља организовао међугенерацијску дебату “Србија, друштво за све генерације”. Повод за дебату представља чињеница да је 2017. година проглашена годином међугенерацијске сарадње од стране владе Републике Србије.

На дебати су учествовали: Александар Вулин, министар за рад, запошљавање борачка и социјална питања, Весна Миленовић, Генерални секретар Црвеног крста Србије, Даница Шмиц, старији волонтер Црвеног крста, Градимир Зајић, социог у пензији, Марина Стојадиновић, новинар Радио Београда, Никола Коруга, докторант на андрагогији, Милош Тодоровић, студент антропологије, а скуп је водила Наташа Тодоровић, психолог из Црвеног крста Србије.

Сви учесници су се сложили да је за развој једног друштва потребно развијати разумевање, толеранцију и солидарност међу генерацијама. Министар Вулин је истакао да је потребно да се боримо против дискриминације и насиља и да водимо рачуна о свим генерацијама, да свака генерација има своје место у друштву и свака даје свој допринос који је непроцењив. Даница Шмиц, волонтер Црвеног крста описала је сарадњу младих и старијих волонтера у ванредним ситуацијама и њихов заједнички ентузијазам да се помогне људима који су угрожени. Марина Стојадиновић, новинар Радио Београда говорила је о свом новинарском искуству и раду са старијима, колико је њен рад као новинара обогаћен тиме што може да ради са старијима и за старије, али и о свом искуству бриге на даљину за остареле родитеље и немогућности да их због посла и породичних обавеза чешће обилази. Градимир Зајић, социолог у пензији истакао је да треба водити рачуна о солидарности, али и о томе да се не пређе црта између подршке и милосрђа. Важно је да старији наставе контакт са својом професијом управо преко међугенерацијске солидарности. Никола Коруга докторант андрагогије своју дискусију усмерио је ка заједницама које уче, које су подржане од УНЕСЦО-а, а Београд је током пројекта био град који учи и подржава целоживотно учење. Милош Тодоровић, студент антропологије, као будући антрополог природно у фокус ставља проблем културе. А тај проблем са собом носи одређена питања: како подићи свест у друштву у коме се налазимо како смањити јаз и дискриминацију међу генерацијама? Весна Миленовић, генерални секретар Црвеног крста Србије је истакла неколико важних чињеница:

1. Друштво ће морати да боље искористи потенцијал свих генерација и да обезбеди шансе за све да развију свој пуни потенцијал, а да би се то догодило прво би требало да се социјалне политике модернизују.
2. Перцепција људи старости изнад 50, 60, или 70 треба да се промени, старење се још увек посматра као проблем, јер потенцијал старијих друштво превиђа.  Посебно је истакла да су припадници бабy боом генерације здрави и активни, боље образовани и обучени од ранијих генерација. Друштва морају осигурати да овај  велики потенцијал буде искоришћен, а не изгубљен.
3. Са старењем друштва, постаје важније улагање у младе генерације, јер успех млађе генерације омогућава друштву да подржи оне старије који зависе од туђе помоћи и управо због тога проблеми високе незапослености младих, превише рано напуштање школе и несигурност запослења са којима се суочавају млади што пре морају да се реше.
4. Треба обратити пажњу и на средњу „сендвич“ генерацију, која брине о најмлађим и најстаријим члановима друштва и та брига представља значајан терет  који је углавном на женама.