Конференција ће се одржати у четвртак 7. новембра 2019. године, са почетком у 10 часова у Црвеном крсту Србије, Београд, Симина 19, у Свечаној сали на првом спрату.  На конференцији „Међугенерацијска солидарност између породице и државе“ ће бити представљени резултати три истраживања која су спроведена у току 2019. године.

Конференција представља део пројекта који су реализовали Црвени крст Србије, организације Хелп Нет и Центар за одговорну акцију уз подршку Кабинета министарке без портфеља задужене за демографију и популациону политику проф. др Славице Ђукић Дејановић. Циљ ових истраживања био је да се истражи однос и везе међу генерацијама у различитим окружењима и контекстима, али такође и да се истраже потребе и проблеми неформалних неговатеља. Резултати ових истраживања треба да послуже као смернице за формулисање препорука за унапређење јавних политика и дизајнирање услуга које су прилагођене потребама породица и свих генерација, са друге стране резултати истраживања треба да послуже за промовисање једнаких могућности за све генерације и њихово учествовање у друштву.

Истраживање “Међугенерацијска солидарност између породице и државе” спроведено је током јуна и јула месеца 2019. године у петнаест општина у Републици Србији. Спроведено је путем анкете “лицем у лице” и било је анонимно, испитаници су могли да одустану од анкетирања у сваком тренутку. У истраживању је учествовало 1.423 особе различитих генерација из следећих градова и општина: Инђија, Књажевац, Крагујевац, Краљево, Крушевац, Лозница, Ниш, Палилула (Београд), Панчево, Пирот, Пландиште, Пожаревац, Сомбор, Врачер (Београд) и Врбас.

Највећи број испитаника (82%) наводи емотивну блискост и 79% добар квалитет комуникације с децом. На пример, пружање емоционалне подршке је скоро идентично у оба смера (66,9% одрасле деце је пружа својим родитељима, а 64,4% је добија од њих). Посебно треба нагласити да у пружању финансијске подршке знатно више одрасле деце њу добија од својих родитеља (46,7%) него што је даје (36,2%) а што указује на нетачност предрасуде да старије особе представљају економско оптерећење за своје породице и за друштво.

У истраживању “Старење и међугенерацијска солидарност у институционалном смештају” испитано је 373 испитаника, 309 испитаника из државних домова и 64 испитаника из приватних домова. Најстарији испитаник имао је 96 година. Велика веćина корисника домова за старије као разлог преласка у дом наводи немогуćност да живе сами (49,7%), изненадну болест (17,3%) и жељу да се не буде на терету својој деци (21,2%). Код налаза који се односе на квалитет живота корисника, важно је уоčити везу између квалитета живота и социјалних односа са породицом и пријатељима.

Треће истраживање “Унапређење положаја неформалних неговатеља у Републици Србији” односило се на детектовање потреба и проблема са којима се неформални неговатељи суочавају. У истраживању је учествовало укупно 352 особе које су се идентификовале као неформални неговатељи. Неформални неговатељи/це су најчешће неговали своје најближе крвне сроднике: своје родитеље (38.6%) или децу (13.4%), као и своје супружнике (15.6%).

На конференцији ће бити представљен и водич за неформалне неговатеље “Ја, неформални неговатељ”, који садржи кратке савете за неформалне неговатеље како да што квалитетније брину о особи коју негују, али и како да се брину о себи и о сопственом здрављу.