У оквиру пројекта „Јачање отпорности старијих особа и особа са инвалидитетом током кризе КОВИД-19 и будућих криза“ извршена је подела помоћи у новцу и пакетима хране и хигијенских артикала за 6,000 старијих особа и особа са инвалидитетом у региону Западног Балкана. Укупно 5.000 старијих особа и особа са инвалидитетом добило је помоћ у новцу уз подршку Црвеног крста Србије, Албанског Црвеног крста, Друштва Црвеног крста/крижа Босне и Херцеговине, Црвеног крста Републике Северне Македоније и Црвеног крста Црне Горе, а 1.000 старијих особа и особа са инвалидитетом добило је помоћ у виду хигијенских пакета уз подршку Царитаса Косова*. Овај пројекат спроводи се у координацији Црвеног крста Србије а уз финансијску подршку Европске Уније, Аустријске развојне агенције и Аустријског Црвеног крста.  

Помоћ у виду новца одабрана је из неколико разлога. На потребе старијих особа у току различлитих криза одговарају различити актери које не морају нужно делити важне информације међу собом што значи да се помоћ често може заснивати на непотпуним или неажурираним подацима. Стога специфичне потребе старијих особа и особа са инвалидитетом могу остати незадовољене јер оне нису препознате. Чак и када помоћ до њих допре,  може се десити да веćина добара која чине хуманитарне пакете не одговарају њиховим потребама. Тек од 2018. године постоји напор да се стандардизују хуманитарни напори усмерени на старије особе и особе са инвалидитетом због чега тренутно имамо „стандарде хуманитарне инклузије за старије особе и особе са инвалидитетом“. Али њих треба примењивати са много више одлучности у свим конфликтним ситуацијама и ванредним ситуацијама широм света.

Вођени овом чињеницом, а у циљу да помоћ задовољи потребе ове две групе које се налазе под већим ризиком током несрећа пројектом је била предвиђена директна помоћ старијим особама и особама са инвалидитетом у тешкој материјалној ситуацији која је наступила као последица пандемије КОВИД-19 и као најефикаснији вид помоћи одабрана је подела новца. Оваква одлука донесена је из више разлога. Са једне стране, новац се у многим интервенцијама сличног типа на глобалном нивоу показао као најбољи начин да особе у тежој материјалној ситуацији задовоље своје најпрече потребе онако како то стандардизовани пакети не би могли. Са друге, искуство показује да генерално хуманитарна помоћ која се пружа у роби старијим особама врло често није добро прилагођена а пошто је у питању веома разнолика популација, као што је и популација особа са инвалидитетом, новац се показује као најбољи избор којим се омогућује сваком примаоцу да себи прилагоди ову помоћ и задовољи највећу потребу. У случају кризе КОВИД-19 показало се да су ове две групе на пример врло често биле у ситуацији да за контроле додатно плаћају здравствене услуге, зато што су многе здравствене институције биле у КОВИД-19 режиму рада, па је било отежано доћи до лекара или из страха да се не заразе радије су се одлучили да иду на приватни преглед.

Критеријуми за избор направљени су у сарадњи Црвеног крста и релевантних министарстава и институција, водећи рачуна да новац добују управо они корисници којима је најпотребнији

Подела је трајала од марта до краја јуна а процентуално приближно 60% досегнутих особа припада популацији старијој од 65 година док осталих 40% долази из популације особа са инвалидитетом. Припреме за овај сложени задатак трајале су више од годину дана са грађењем капацитета који ће олакшати будуће сличне послове у свих пет Националних Друштава Црвеног крста, и обукама које су предводили Црвени крст Србије и Аустријски Црвени крст ослањајући се на методологију Међународне федерације друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца.

У оквиру пројекта развијене су стандардне оперативне процедуре, а направљен је и систем жалби на који начин су корисници могли да дају своју примедбу. Током летњих месеци сва Национална друштва обавиће мониторинг на терену како би се утврдило задовољство корисника и забележиле реакције које ће омогућити даље унапређење методологије за будуће интервенције.

* Овај назив је без прејудицирања статуса и у складу је са Резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација 1244 и миšљењем Међународног суда правде о декларацији о независности Косова