Дебата на тему „Дискриминација старијих и Агенда 2030“ одржана је 15. марта 2022. године у организацији Фондација Центар за демократију, а у оквиру Социјалног стуба Платформе „Одрживи развој за све“.

На дебате поред Наташе Тодоровић из Црвеног крста Србије учествовале су: Бранкица Јанковић (Повереница за заштиту равноправности), Борка Јеремић (Шефица канцеларије Популационог фонда Уједињених нација у Србији),  Снежана Симић (професорка Универзитета у пензији), Снежана Шантић (Удружење пензионера Стари град). Разговор је модерирала Сарита Брадаш (Фондација Центар за демократију).

О дискриминацији старијих говорило се у контексту примене Агенде 2030 за одрживи развој, ослањајући се на један од најважнијих принципа Агенде – да нико не остане по страни (LNOB).

Наташа Тодоровић говорила је о међугенерацијској солидарности  и о здравом старењу из перспективе целоживотног циклуса. Важно је нагласити да је припрема за старење становништва кључна за постизање циљева из Агенде 2030 и да старење треба посматрати као хоризонтално питање које се рефлектује у низу ЦОР (Циљева одрживог развоја): искорењивање сиромаштва, добро здравље, родна равноправност, целоживотно учење, економски раст и достојанствен рад, смањење неједнакости, одрживи градови…

Старије особе имају право на финансијску сигурност, потребно је обезбедити минимални приход и одговарајући смештај како би се омогућио достојанствен живот. Морамо се сетити да 8% мушкараца и 17% жена старих 65 и више година не прима никакву пензију а да поред тога  постоји и јаз у пензијама између жена и мушкараца, који се испољава у систематски мањим пензијама које примају жене. Достојанствена старост не постоји без минималне финансијске сигурности, јер се са годинама смањују приходи а повећавају трошкови здравствене заштите, трошкови који су потребни за задовољавање основних животних потреба. Недостатак сигурног минималног прихода може да натера старије особе али и њихове породице у сиромаштво.

За старије особе поред финансијске сигурности важна је и здравствена заштита. Услуге здравствене заштите треба са буду доступне и приступачне свима, међутим током ЦОВИД-19 кризе глобално постојали су огромни проблеми у приступу редовним здравственим услугама, како у смислу физичке доступности због тога јер је већина ресурса била усмерена на борбу против  ковида, али и због економске доступности која је укључивала и плаћање услуга. Такође је важно омогућити право старијих на дуготрајну негу, кроз интеграцију здравствених и социјалних услуга.

У светлу декаде здравог старења потребно је промовисати здраво старење кроз цео животни циклус, уз подсећање да никад није рано нити касно да се почне са улагањем у здраво старење.

Како бисмо осигурали остваривање Агенде 2030, потребна је већа укљученост старијих у друштво и могућност да се њихов глас чује. Можда ћемо са развојем дигиталних технологија имати додатни пар роботских руку и можда ће то омогућити да лакше обављамо услуге неге, али ми ћемо и даље бити одговорни да бринемо о својим родитељима као што су они бринули о нама.

Снимак вебинара: https://youtu.be/ZTANA2SRuH4